Бочац. Стотину момака, а нигдје дјевојке

Бањалука - У селу Бочац, недалеко од Бањалуке, живи више од стотину нежења старости између 30 и 55 година, који кажу да су незапосленост и немаштина главни кривци за то што се у тој мјесној заједници не чују свадбена звона.

Кажу да има још много оних који су и старији и које више нико и не броји. Нико не може да се ожени јер у Бочцу скоро да нема дјевојака. Сви се слажу да су свадбе у овом селу веома ријетке и да се многа огњишта полако гасе.

Љубитељ крајишке пјесме, често виђен гост на зборовима нежења Неђо Поповић (30) каже да је још млад да би стао на луди камен.

- Још сам млад, све у своје вријеме. Оженићу се једног дана - рекао је кроз шалу Поповић, наводећи да је један од највећих разлога што се до сада није оженио незапосленост и немаштина.

Један од стотину нежења, педесетогодишњи Душан Кесић каже да је требало да се ожени прије рата, али све је стало.

- Не знам шта да кажем, некад се питам да ли је проблем у мени. Волио бих да нађем жену која би се удала, али мало која хоће. Има једна која ми се свиђа, али проблем је то што није из нашег села - рекао је Кесић.

Томислав Бановић (40) каже да се, осим тога што га је омео рат, он и разочарао у љубав.

- Разочаран сам у љубав. Преварила ме прва дјевојка, тако да другу нисам желио ни да тражим. Мада, кад би сад наишла нека дјевојка која би се удала, нормално да бих се оженио. Живим од пољопривреде и треба ми неко за друштво - прича Бановић. Такође неожењен момак Зоран Ј. каже да су један од разлога самовања, између осталог, и велики прохтјеви дјевојака.

- Данашње дјевојке траже немогуће. Свака од њих би жељела да живи и ради у граду, да има редовна и добра примања и да не обрађује земљу - прича Зоран Ј. и додаје да је у младости био помало пробирљив, што га је и коштало у животу.

- У млађим годинама сам био захтјевнији кад је у питању избор дјевојака, али како су године одмицале и ја сам попуштао. Тржим дјевојку која има добру душу и која ће ме поштовати - додао је Зоран Ј.

У школи све мање ђака

Према њиховим ријечима, из дана у дан број нежења се повећава, што није случај са ђацима. У овој години у први разред основне школе уписан је само један првачић, због чега су мјештани забринути, јер како је кренуло, ово село би могло остати без иједног ђака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.