Бањалучки “плавци” за вријеме Краљевине Југославије мјерили температуру и глумили тржишне инспекторе

Небојша Томашевић
Бањалучки “плавци” за вријеме Краљевине Југославије мјерили температуру и глумили тржишне инспекторе

Бањалучки полицајци су тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека на свом пословном “менију”, иако са садашње дистанце то изгледа прилично бизарно, поред тешких криминалистичких задатака, имали и обавезу да прате температуру ваздуха и воде у главном граду тадашње Врбаске бановине, буду за петама шпијунима, гатарама, али и да спречавају поскупљења.

Према захтјевима тадашњег Министарства трговине и индустрије Краљевине Југославије, момци у плавом мјерили су највишу, средњу и најнижу температуру с циљем развоја туризма. Извјештаји су се слали факсом и по куририма Одсјеку за туризам у Београду. Један од извјештаја, од 9. септембра 1940. године, свједочи о томе да је највиша температура у Бањалуци у претходном мјесецу те године износила 31,6, а најнижа 6,1 степен Целзијуса. У извјештају се налази и колона о температурама језерске и ријечне воде. Према архивским подацима ријека Врбас је, за разлику од тадашњих врућих политичких прилика пред Други свјетски рат, била поприлично хладна, па су се тог августа у овој ријеци купали само најхрабрији. Осим рада у туристичке сврхе, према архивској грађи Управе полиције Бањалука у Врбаској бановини, тадашњи полицајци су гањали разне шпијуне, пратили стране новинаре, истраживали ко се бави гатањем, али и сумњу у швалерацију тадашњег директора Гимназије. Није им било страно ни реаговање с циљем спречавања поскупљења животних намирница.

- Част ми је известити Краљевску банску управу, да сам предузео све потребно у циљу спречавања повишења цена основним животним намирницама и издао наређење полицијским органима да строго мотре на све оне трговце и шпекуланте, који цене намирницама повисују, па сваки конкретни случај пријављују ради најстрожег кажњавања прекршитеља - наводи се у извјештају из 1935. године.

Амерички новинар 

На мети истражилаца нашао се и амерички новинар Р.Х. Маркам из Канзас Ситија. Разлог за његово праћење је чињеница да је био непријатељски расположен према Краљевини Југославији. Извјештај о његовом праћењу носи ознаку “ст. пов. бр 15/31” од 13. јуна 1931. године. Као прималац извјештаја наведена је Краљевска банска управа, Управно одељење. У исцрпном документу Управе полиције Бањалука наводи се да је он у главни град Врбаске бановине стигао из Београда, те је око пет поподне у хотелу “Босна” изнајмио собу.

- Око осам сати сишао је у салу да вечера, а после вечере изјавио је портиру да исту ноћ путује за Загреб. Он је доиста тада и отпутовао - пише у строго повјерљивом извјештају инспектора задуженог за праћење Американца.

Даље наводи да се брзи одлазак новинара Р.Х. Маркама из Бањалуке доводи у везу са одласком бискупа Гаврића, који је баш тог дана и истим возом такође отпутовао за Глајхенберг.

- О одласку  Гаврића поднео сам извештај 11. овог мјесеца стр. пов бр 6 о издатим путницама. Молим да се о доласку и одласку овог новинара извести Министарство унутрашњих послова пошто је према сазнању новинар непријатељски расположен према нашој држави - стоји у извјештају.

Осим страног новинара, под лупом полиције нашла се и артисткиња, пјевачица Соња Вујовић, због сумње да ради за мађарску обавјештајну службу. Према документу Штаба Врбаске дивизијске области Ђенералштаба Краљевине Југославије, Управи полиције је наређено да прати пјевачицу и да ако је примијети у Бањалуци, о томе одмах обавијести Штаб. Наредба за праћење упућена је заповједнику страже и свим полицијским станицама и агентима.

- Наређује вам се да за случај да се именована појави у Бањалуци обратите сву пажњу па ако шта сумњиво запазите да одмах известите управу позивом на горе наведени број - стоји у наредби!

Одговор је убрзо услиједио из Управе полиције под називом “Предмет: Вујовић Соња, артисткиња и певачица умножене фотографије.” У том документу је наведено да је Управи полиције част доставити фотографије поменуте пјевачице умножене у седам примјерака.

- Истовремено се извештавате да су предузете све мере надзора за случај да се именована појави у Бањалуци и у случају да се што сумњиво примети биће наслов о томе обавештен - пише у извјештају.

Гатање

Бањалучки полицајци у та, сад већ давна времена, од којих је прохујало већ осам деценија, посебну пажњу посветили су и честом одласку из града Назива Хусеђиновића, који је сваког петка путовао у Загреб. Команда Врбаске дивизионе области обавијестила је бањалучку Управу полиције о томе и затражила додатну истрагу јер “пада у очи” то што он у Загребу проведе само један дан и одмах се враћа. Било је сумњиво и то што Хусеђиновић располаже сумама које не може да добије редовним занимањем. Управа је озбиљно схватила задатак и Команду обавијестила да се Хусеђиновић бави гатањем.

- Управа је проверама установила да се он бави предсказивањем судбине лаковерном свету. Поводом његовог занимања Управа је провела извиде и у његовом стану запленила предмете који су му служили у раду - наведено је, између осталог, у извјештају Управе полиције Бањалука посланом Команди врбаске дивизионе области - Ђенералштабу.

Натписи “Директор гимназије Гордић држи харем” и “Родитељи чувајте децу, Гордић је курвар”, који су у ноћи 7. на 8. мај 1934. године осванули на школама, били су “окидач” полицији да истражи оптужбе.

- На зиду Гимназије црним словима писало је “Харем Гордић”. На простору пред Гимназијом писало је “Доле директор”, на Трговачкој академији “Гордић злоупотребљава ученице и злоставља ученике. Фуј”. На великом тргу и тарабама “Родитељи чувајте своје кћери, директор Гимназије Гордић је курвар”. На мосту потока Црквене “Директор Гимназије Гордић ј... своје ученице, родитељи чувајте своју децу. Гордић је заражени курвар - пише у полицијском извјештају.

Додаје се да је Бањалучанин Т. Матијевић рекао полицији како је више пута ноћу видио директора и његову ученицу Илићеву како шетају Алејом Војводе Степе, такозваном “Алејом уздисаја”, и то између 20 и 21 час!

- Супруга А. Булбука пред хотелом “Босна” причала ми је да је Гордић, истог дана када су се појавили они натписи на згради гимназије и другим местима, ишао са својом ученицом Илићевом пут Горњег Шехера. Ово ју је зачудило и сматрала је то неком врстом демонстрације - наводе из полицијске управе.

Директор и његова ученица били су и наредних дана под лупом полиције, али и својих суграђана који су тврдили да су им ушли у “швалерски” траг.

- Директор Гордић стојао је пред кућом гђе Малић, у друштву гђице Илић, ученице овдашње Гимназије. У пролазу, могао сам из њиховог држања закључити да је Гордић са Илићевом разговарао нешто сасвим озбиљно. Овдашњи трговац Б. Плавчић позвао ме пред своју радњу где ми је рекао “Кажи господину управнику да ћу ја на својој радњи написати - Гимназија је куплерај, ово је скандал”. Гордић већ два сата има како је дошао пред кућу и чекао ону Илићеву, своју ученицу. Гђа Малић ми каже да је чула са прозора, где се Гордић договорио са Илићевом да иду на Петрићевац. Хајде за њима, она је отишла улицом Кнеза Арсена, а он Краљице Марије, па ће се састати где су се договорили - наведено је у полицијском извјештају који већ деценијама свједочи о посвећености полиције да разоткрије друштвене неправилности, али и о томе како грађанима није било страно да се нађу у “детективској улози”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана