Бањалучани у првим данима 2025. удишу најзагађенији ваздух у свијету?

БАЊАЛУКА - Бањалука у првим данима 2025. године предњачи у Босни и Херцеговини али и свијету по загађењу ваздуха.

Према подацима релевантних свјетских страница за праћење квалитете ваздуха Бањалука је јутрос била најзагађенији град у свијету.

Наиме, како наводи портал ИQАир индекс загађености у поноћ у Бањалуци износио је чак 1.183, док је у истом периоду на листи најзагађенијих главних градова у свијету предњачило Сарајево са индексом 455.

Поставља се питање зашто је Бањалука међу градовима са најгорим ваздухом у БиХ, али очито и у свијету?

Треба знати да Бањалука нема тешку индустрију ни термоелектране... Међутим стручњаци наводе да је ложење угља, дрва и пелета, као и издувни гасови из аутомобила, су кључни разлози због којих је ваздух у Бањалуци нездрав.

Подсјећамо, као што је Еуронеwс БиХ писао "Индивидуална ложишта нам загађују ваздух, грађани немају новца за боље енергенте".

Бањалуку дакле као и многе друге градове у БиХ муче кућна ложишта. Док би прави показатељ би био катастар загађивача, а сазнали смо да су неки градови у БиХ почели да раде на томе.

Такођер, битно је знати да контроле кућних ложишта не постоје, али постоје начини како да се смање загађења из овог извора.

Самир Лемеш, из Удружења Еко форум Зеница, за Еuronews БиХ, навео примјер Пољске, гдје су власти забраниле кориштење угља, те су користили дронове да прате гдје су повећане емисије, а онда су слали овлаштена лица да контролишу и мјере емисије. Тако су навели људе да користе исправна горива, замијене ложишта, а понудили су им и друга рјешења замјене.

“Рјешења постоје, само их морамо уградити у наше прописе и морамо ојачати капацитете за провођење тих прописа, јер шта ће нам прописи ако се они не проводе на терену”, истакао је Лемеш.

Према његовом мишљењу, власти се морају више позабавити овим питањем и истиче да нису довољно свјесни озбиљности тог нимало безазленог проблема.

Врста горива изузетно битна

Душица Пешевић, професорица на Природно-математичком факултету у Бањалуци, на катедри за заштиту животне околине, такође истиче као главни узрок аерозагађења индивидулана ложишта, котловнице, топлане, индустријске погоне, али и саобраћај.

У зимском периоду, због грејне сезоне и сагоријевања фосилних горива и биомасе, повећава се емисија загађујућих материја у ваздух, али оно што додатно погоршава квалитет ваздуха јесу природни услови, на које тешко можемо утицати.

“Када причамо о природним условима, прије свега мислим на градове у котлинама као што су Сарајево и Бањалука, гдје у зимским периодима долази до температурних инверзија. То значи да се хладнији ваздух са околних брда спушта у котлину гдје се ујезери и онда не дозвољава да се загађујуће материје издижу у више слојеве атмосфере. На тај начин се оне гомилају у приземном слоју ваздуха, квалитет ваздуха се погоршава и такво стање траје све док се не промијене природни услови”, објашњава професорица Пешевић за Еuronewa БиХ.

Она каже да се током зиме загађујуће материје, прије свега чврсте честице које настају сагорјевањем фосилних горива и биомасе, емитују у много већем обиму него у другим периодима у години. Саобраћај је такође један важан узрок, али он има континуитет током цијеле године.

Квалитет горива

Када су у питању индивидуална ложишта, рјешења се могу тражити или у ефикасности пећи, квалитету горива који се користи за загријавање домаћинстава или у проширењу топликационих система.

“Врста горива је један од пресудних узрока. Није исто да ли је у питању неки лигнит који је ниског квалитета или је неко гориво које има већу топлотну моћ. Људи пале пластику, пале гуму што је много опасније за квалитет ваздуха него када се користи пелет или нека квалитетнија биомаса. Проширење топликационих система или загријавање на земни гас, односно плин, би сигурно било боље рјешење јер сада у одређеним градовима имамо неколико десетина хиљада индивидуалних ложишта упитне енергетске ефикасности”, сматра Пешевић.

Грађани са једне стране немају довољну куповну моћ да сами ријеше ово питање, додаје Пешевић, док са друге упитно је и колико су освијешетни, колико имају знања о томе и да ли само гледају цијену енергента.

“Било би добро да постоје некакве субвенције за становништво да своје неефикасне пећи замијене неким ефикаснијим, да се и тим направи неки вид помоћи социјалним категоријама, али свакако треба радити на еколошкој освијештености”, закључује Пешевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.