Алеје и виле огледало Бањалукe

Ту одлуку донијела је Комисија за очување националних споменика БиХ, а према ријечима предсједавајућег те комисије Горана Милојевића, ријеч је о амбијенталним цјелинама које чини десет вила из аустроугарског периода са озелењеним двориштима и оградама.

- У то су укључени и реконструисани објекат некадашње Евангелистичке цркве са двориштем и оградом, два објекта у улици Петра Кочића, зграда Мале станице "Краљев друм" и дио двоструког дрвореда у дијеловима обје улице - навео је Милојевић.

Истакао је да се те цјелине одликују високом амбијенталном вриједношћу у оквиру историјског урбаног језгра Бањалуке.

- Доласком Аустроугарске на том потезу изграђена је алеја са дрворедима засађеним 1885. године, дуж које су за потребе аустроугарских чиновника изграђене виле са ограђеним, озелењеним двориштима - рекао је Милојевић.

Нагласио је да урбано зеленило, као препознатљив и карактеристичан елеменат града, представља градски простор високе амбијенталне и еколошке вриједности.

- Архитектура и развој Бањалуке крајем 19. и почетком 20. вијека читљиви су у простору и у очуваности аутентичних елемената на објектима појединачних вила - навео је Милојевић.

Историчар Зоран Пејашиновић поздравио је ову одлуку и изразио задовољство што су под заштиту стављене цјелине а не сами објекти.

- То ће омогућити да што боље буде очувана аутентичност зграда и онога што их окружује, јер смо имали доста примјера да споменицима буду проглашени објекти, а да у то не буде укључена њихова околина, што је доводило до проблема. Драго ми је што је у Бањалуци то избјегнуто. Сада су заштићени дрвореди који су наслоњени на парк "Младен Стојановић", заједно са вилама према којима се пружају дуж Царског друма, како се некада звао друм краља Петра - рекао је Пејашиновић.

Нагласио је да су оно што Бањалуку чини јединственом прије свега алеје и да је за њихов настанак најзаслужнији генерал Алфред фон Јелсон.

- Под његовим руководством уз главне бањалучке улице је до 1885. године засађено 17 километара дрвореда са око 4.700 стабала - рекао је Пејашиновић.

Према његовим ријечима, алеје и објекти који су настали у аустроугарско доба, међу којима су Мала станица, виле и остале грађевине, представљају Европу у Бањалуци.

В.д. директора Туристичке организације града Бањалука Остоја Барашин је рекао да се знатан дио културног насљеђа Бањалуке, како градитељског тако и природног, налази у сада заштићеним улицама.

- Када туристи дођу у град увијек траже да им покажемо оно чиме се поносимо, а тренутно велики дио објеката из те категорије се налази у тим улицама - казао је Барашин.

Нагласио је да је одлука Комисије за очување националних споменика БиХ заиста лијепа.

- То је знак да ће бити очувана њихова аутентичност и изглед те да у даљем процесу урбанизације Бањалуке неће бити нарушене њихове амбијенталне цјелине - навео је Барашин.

Заштита

Горан Милојевић је објаснио да се на националне споменике примјењују мјере заштите и рехабилитације.

- То подразумијева да Влада РС, путем својих надлежних органа, улаже све напоре да предузме одговарајуће правне, научне, техничке, административне и финансијске мјере неопходне за заштиту, конзервацију, презентацију и рехабилитацију националног споменика - казао је Милојевић.

Симболика

Према ријечима Зорана Пејашиновића, улице које су проглашене националним споменицима су амбијенталне цјелине које имају културолошку и идеолошку поруку.

- Оне повезују двије значајне личности краља Петра Првог Карађорђевића и Младена Стојановића, који представљају два супротна табора у нашој историји. Један је био монарх, а други партизан и некако су се фино помирили у тој алеји - казао је Пејашиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.