Шта кад аутомобил одједном почне трошити више горива?

Повећана потрошња горива често може да буде посљедица сасвим баналних ствари, попут прениског притиска у пнеуматицима, запушеног филтера ваздуха или кровног носача који је остао на аутомобилу након годишњег одмора.

Ипак, већа потрошња понекад може да буде и први знак проблема са мотором, сензорима или другим компонентама аутомобила.

Прије него што се крене у потрагу за кваром, прво треба провјерити да ли се промијенио начин кориштења аутомобила. Током љета клима-уређај може да повећа потрошњу, посебно у градској вожњи.

Гужве, дуго стајање у мјесту са укљученим мотором, пун аутомобил путника и пртљага такође могу значајно да утичу на резултат. Ако се потрошња повећала, а услови вожње су остали исти, онда већ има смисла потражити технички узрок.

Пнеуматици, филтер ваздуха...

Један од најчешће занемарених разлога су пнеуматици. Пренизак притисак повећава отпор котрљања, па мотор мора да уложи више енергије како би аутомобил одржао исту брзину.

Разлика од свега неколико десетинки бара можда се неће примјетити за воланом, али временом може да се види на потрошњи горива.

Слично важи и за филтер ваздуха. Мотору је за правилно сагоријевање потребна одређена количина ваздуха, а уколико је доток ограничен због запушеног филтера, рад мотора може постати мање ефикасан.

Код бензинских мотора проблем могу да представљају и истрошене свјећице, док запрљане бризгаљке могу да погоршају распршивање горива и квалитет сагоријевања.

Узрок повећане потрошње могу бити и кочнице које благо запињу. Ако се кочиона чељуст након кочења не врати у потпуности, аутомобил све вријеме савладава додатни отпор.

Један од знакова таквог проблема може бити то што је један точак након вожње примјетно топлији од осталих. У том случају аутомобил би требало одвести у сервис.

И ви утичете на потрошњу

Није сваки проблем повезан са оним што се налази испод хаубе. Кровни носачи, носачи за бицикле, а посебно велике кровне кутије значајно нарушавају аеродинамику аутомобила. Њихов утицај постаје све већи са порастом брзине, па потрошња на отвореном путу и аутопуту може да буде већа и за десетак или више процената.

Због тога кровне носаче и кутију вриједи скинути када више нису потребни, нарочито ако се аутомобил углавном користи на бржим саобраћајницама.

На потрошњу велики утицај има и сам возач. Нагла убрзања, касно кочење, високи обртаји и вожња великим брзинама могу да повећају потрошњу знатно више него што би то учинио прљав филтер ваздуха.

Посебно на ауто-путу треба имати на уму да отпор ваздуха веома брзо расте са повећањем брзине. Због тога разлика између вожње при 120 и 150 км/х може значајно да се одрази на потрошњу.

Ни непотребан терет није без утицаја. Десетине килограма ствари које мјесецима стоје у пртљажнику неће направити драматичну разлику, али додатна маса ипак повећава потрошњу, нарочито у градској вожњи са честим убрзавањима и заустављањима.

Електроника

Ако су све ове ствари провјерене, а аутомобил и даље троши примјетно више него раније, узрок би могао да буде у електроници и сензорима.

Савремени мотори непрестано прилагођавају количину убризганог горива на основу података које добијају од бројних сензора. Ако неки од њих почне да шаље погрешне информације, рачунар мотора може да убризгава више горива него што је потребно.

Један од могућих криваца је ламбда сонда, која прати састав издувних гасова. Проблем могу да направе и сензор протока ваздуха или сензор температуре расхладне течности.

Ако рачунар, на примјер, погрешно региструје да је мотор хладнији него што заиста јесте, може дуже да одржава богатију смјешу горива и ваздуха, што за посљедицу има повећану потрошњу.

Сличан ефекат може да изазове и неисправан термостат. Уколико мотор не успијева да достигне нормалну радну температуру, електроника може дуже да користи режим рада предвиђен за хладан мотор. Проблем притом не мора одмах да активира лампицу "Цхецк Енгине", па повећана потрошња понекад може да буде један од првих знакова да нешто није у реду.

Озбиљнији проблеми

Ситуација је озбиљнија ако се повећана потрошња горива појави заједно са губитком снаге, неравномјерним радом мотора, мирисом бензина, димом из издува или лампицом "Цхецк Енгине". У том случају дијагностику не би требало одлагати.

Вожња са пребогатом смјешом може временом да оштети катализатор, па релативно јефтин квар сензора може да прерасте у много скупљу поправку.

Прије одласка у сервис ипак вриједи направити неколико једноставних провјера. Треба измјерити притисак у пнеуматицима, провјерити када је посљедњи пут мијењан филтер ваздуха, уклонити непотребан терет из аутомобила и скинути кровне носаче уколико више нису потребни.

Такође, неколико дана треба возити уобичајено и без наглих убрзања како би се видјело да ли ће се потрошња вратити на претходни ниво.

Најпрецизније је потрошњу провјерити методом "од чепа до чепа". То значи да се резервоар напуни до врха, пређе одређена километража, а затим поново наточи до врха. На основу количине сипаног горива и пређене километраже може се израчунати стварна потрошња.

Уколико потрошња и даље остане примјетно већа него раније, аутомобил вјероватно указује на проблем који би требало провјерити. Што се узрок раније пронађе, већа је шанса да ће поправка бити једноставна и релативно јефтина, прије него што се уз повећану потрошњу појави и озбиљнији квар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.