Послије два вијека ријешена Наполеонова шифра: Вјештачка интелигенција прочитала тајно писмо!

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Shutterstock

Једна од најинтригантнијих тајни из Наполеоновог доба коначно је ријешена захваљујући модерној технологији. У питању је војно писмо из марта 1809. године, које више од два вијека нико у историјским архивима није успио потпуно да прочита. Документ је деценијама збуњивао историчаре који су покушавали да докуче шта се крије иза чудних симбола.

Ко је послао писмо и зашто?

Иако га многи зову „Наполеоново писмо“, заправо га је послао његов пасторак Ежен де Боарне по директним Наполеоновим упутствима. Порука је била упућена француском генералу Огисту де Мармону уочи великог и опасног похода против Аустрије. У том тренутку Француској је била неопходна апсолутна тајност војних планова.

Овај документ имао је око 1.300 симбола поређаних у 24 реда, а састојао се од мјешавине бројева, слова и цртежа. Коришћен је такозвани хомофонични шифрат, што значи да се исто слово писало на више различитих начина како би се заварали шпијуни. Пошто је оригинални кључ за превод давно изгубљен, писмо је остало права загонетка.

Како се инжењер сајбер-безбједности умијешао у причу

Картер Черч, инжењер сајбер-безбједности запослен у компанији „Сајнтине́лон“, никада раније није проучавао историјске шифре. Међутим, након што је видио успјешан експеримент са дешифровањем порука њемачке Енигме из Другог свјетског рата, ријешио је да примијени сличну логику.

Узео је дигиталну копију овог француског писма и ријешио да тестира напредни систем вјештачке интелигенције.

Одговор који је промијенио ток битке

Ове информације стигле су у право вријеме и биле су од пресудног значаја за француску војску. Захваљујући плановима из ове поруке, трупе генерала Мармона успјешно су се спојиле са главним Наполеоновим снагама. Оне су убрзо одиграле кључну улогу у бици код Ваграма, гдје је Аустрија претрпјела тежак пораз.

Због врхунски одрађеног задатка на терену и примјене стратегије из ове тајне поруке, генерал Мармон је убрзо награђен. Наполеон га је унаприједио и додијелио му престижну титулу маршала Француске.

Писмо је тако директно утицало на историјске догађаје и прекретнице у Европи тог времена, преноси Курир.

Овај случај постао је виралан на интернету јер савршено илуструје како технологија може да ријеши проблеме који су мучили стручњаке вијековима. Приказује идеалан спој савремених алгоритама и људске радозналости, доказујући да вјештачка интелигенција није ту само да пише текстове, већ и да откључава заборављене архиве.

Да ли вјештачка интелигенција преузима посао историчарима?

Многи су се запитали да ли ће паметни алгоритми сада потпуно замијенити архивисте и историчаре. Одговор стручњака је јасан – неће.

Вјештачка интелигенција је овдје послужила само као моћан алат који је одрадио математички дио посла, док су историјски контекст и потврда тачности остали у рукама стручњака.

Овај успјешан подухват отворио је врата за рјешавање хиљада других закопаних тајни које скупљају прашину по свјетским музејима. Сада када знамо да алгоритам може да среди гомилу чудних симбола за неколико сати, стручњаци планирају да пусте вјештачку интелигенцију на друге нерасвијетљене историјске документе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.