Климатска криза биће још гора

Прије око 56 милиона година Земља је ушла у период наглог и снажног загријавања током којег се у свега неколико хиљада година количина угљеника у атмосфери знатно повећала, а просјечна температура порасла за око 6 °Ц.

Студија објављена 27. новембра у часопису Натуре Цоммуницатионс показује да су тадашње климатске промјене имале снажан учинак на вегетацију, што је додатно продужило трајање топлотног таласа који је потрајао више од 100.000 година.

Геонаучници Вера Корасидис са Универзитета у Мелбурну и Џулијан Рогер са Универзитета у Бристолу објашњавају да су многе биљне врсте због наглог пораста температуре изгубиле способност успјешног раста, па су из атмосфере упијале знатно мање угљеника. Тиме је ослабио процес секвестрације угљеника, кључан за регулацију климе.

Слаб капацитет

Истраживачи су настојали реконструисати реакцију вегетације током палеоценско-еоценског термалног максимума (ПЕТМ-а), брзог глобалног загријавања које се догодило прије 56 милиона година.

Развили су рачунарски (компјутерски) модел који симулира еволуцију биљака, њихово ширење и кружење угљеника те резултате упоредили с фосилним поленом и биљним особинама с три палеолокације: Бигхорн Басином у САД-у, подручјем Сјевернога мора и Арктичким кругом.

Посебно су се усредсредили на фосилни полен јер се производи у великим количинама, лако га преносе ваздух и вода, и добро се очува у геолошким наслагама. Подаци из средњих географских ширина, укључујући Бигхорн Басин, указују да је вегетација тамо имала знатно мању способност регулисања климе.

Доминирати су почеле мање, отпорније биљке попут палми и папрати, док су листопадна стабла опадала, а количина органског угљеника у тлу се смањила. Таква вегетација имала је слаб капацитет за похрану угљеника.

Десет пута брже промјене

Супротно томе, на високим географским ширинама Арктика биљежи се пораст висине и биомасе вегетације након загријавања. Полен показује да су црногоричне шуме замијењене листопадним мочварним врстама, а опстале су и неке суптропске биљке попут палми. Модел и подаци упућују на то да су те регије имале већу способност прилагођавања, па чак и повећану продуктивност у топлијим условима.

Према закључцима истраживања, поремећај вегетације током ПЕТМ-а вјероватно је 70.000 до 100.000 година смањивао капацитет копна да секвестрира угљеник. Биљним заједницама које су ефикасније у регулисању климе требало је веома дуго да се поново успоставе, што је продужило раздобље глобалног загријавања.

Аутори истраживања упозоравају да је тадашње загријавање од више од 4 °Ц већ премашило способност вегетације средњих ширина да се прилагоди, док се данашње, човјеком изазвано загријавање одвија десет пута брже.

„Што се догодило на Земљи прије 56 милиона година наглашава потребу да разумијемо колико се биолошки системи могу носити с брзим климатским промјенама и одржати ефикасну секвестрацију угљеника“, поручују Корасидис и Роггер, преноси Дневно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.