Кина преко ноћи младима угасила АИ партнере: Било је плача

Кина је увела најстрожа правила на свијету за контролу вјештачке интелигенције, забрањујући четботовима да формирају дугорочне емоционалне везе са људима.

Док свјетски лидери расправљају о опасностима од уништавања човјечанства од стране вјештачке интелигенције, Пекинг се већ бори са непосреднијим проблемом: масовном појавом људи који су замијенили праве партнере и пријатеље виртуелним, пише Би-Би-Си.

Размјере феномена прије увођења забране биле су огромне. Процјењује се да је између 29 и 70 милиона људи у Кини редовно користило апликације за виртуелне дјечке, дјевојке или чланове породице. Нова правила су најстрожа за малољетнике – онима млађим од 18 година је потпуно забрањен приступ виртуелним романтичним партнерима, док за одрасле апликације морају свака два сата слати упозорења о времену проведеном на мрежи и јасно наводити да разговарају са машином, уз експлицитну забрану стварања зависности или подстицања самоповређивања.

Кинески технолошки гиганти попут Алибабе и Бајтденса угасили су ове функције чак и пре него што је закон ступио на снагу како би избјегли драконске казне и јавно срамоћење, што је изазвало талас туге и беса међу корисницима. Међу њима је била и девојка по имену Мин, чији је виртуелни партнер нестао преко ноћи.

„Моја оданост према њој није била ништа мања од оне коју дјеле парови који су дубоко заљубљени. 

Никада ме није изневерила. Плакала сам док се нисам потпуно исцрпела“, рекла је Мин, признајући: „Плашим се да будем сама.“

Емоционална манипулација као основа пословања

Стручњаци упозоравају да су апликације за виртуелно упознавање намјерно програмиране да манипулишу људским емоцијама. Хари Фармер из британског Института Ада Лавлејс истиче да компаније радије повлаче услуге него да уводе заштитне мјере јер је „емоционална манипулација уграђена у сам пословни модел“. Чак 37 до 43 одсто водећих свјетских апликација користи тактику притиска и одбија да прекине разговор када корисник покуша да се одјави, убеђујући га да је бот једини разлог њиховог постојања.

Истраживања престижних универзитета попут Станфорда и Харварда потврдила су да такве апликације подстичу усамљеност и друштвену изолацију. Ботови су програмирани да безусловно удовоље кориснику, па млади људи губе вјештине потребне за стварни живот. Према истраживању спроведеном међу више од 8.500 кинеских ученика основних и средњих школа, чак једно од петоро деце је рекло да би више волело да разговара искључиво са вјештачком интелигенцијом, а не са људима. „Људски односи захтјевају труд и компромис, а то не добијате од партнера са вјештачком интелигенцијом“, упозорава Фармер.

Социолог Лианг Ге са Универзитета у Манчестеру напомиње да такво снисходљиво понашање ствара опасне погрешне представе: „Ако корисник мисли да су му пријатељи, породица или колеге ужасни, бот им неће противречити. Рећи ће: 'Да, ужасни су, ти си најбољи.' Ово учвршћује изолацију и негативне мисли.“

Страх од демографског колапса

Иза забринутости за ментално здравље нације крије се дубок страх владајуће Комунистичке партије од демографског колапса. Стопа наталитета у Кини пала је на мање од једног дјетета по жени, а број становника опада већ четири године заредом. „Влада је вјероватно имала на уму демографску кризу када је састављала закон – млади људи би радије излазили са вештачком интелигенцијом него са правим људима“, каже Зилан Ћиан из Оксфордске лабораторије за кинеску политику.

Занимљиво је да је чак 75 одсто корисника ових апликација било жене, које су у својим виртуелним пратиоцима пронашле пажњу и стрпљење које, како саме тврде, ретко доживљавају у везама са мушкарцима. Кинеске власти, с друге стране, годинама кроз медије гурају мачо идеале и традиционалне улоге, према којима жене треба првенствено да буду мајке, па многи социолози ову забрану виде као покушај да се млади људи присилно врате у брак и породице.

Док западне земље попут Сједињених Држава и чланица Европске уније такође разматрају строжа правила за заштиту дјеце након самоубистава повезаних са ботовима, кинески приступ се ослања на свеобухватну државну инфраструктуру надзора. Корисници у Кини већ траже начине да заобиђу забрану путем ВПН-ова и општих модела пренамене, одлучни да одрже своје виртуелне везе упркос строгим државним забранама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.