Фото: Агенције
ПЕКИНГ - Кина и Јужна Африка успоставиле су рекордну квантну везу дугу 12.900 км помоћу микросателита Јинан-1, омогућивши практично непробојну енкрипцију на глобалном нивоу.
У историјском кораку ка сигурнијем интернету будућности, Кина и Јужна Африка успоставиле су најдужу квантну комуникациону везу на свијету, која користи законе квантне физике како би омогућила готово непробојну енкрипцију података, чиме отвара врата стварању глобалног квантног интернета.
Веза је успостављена између универзитета у Пекингу и у Стеленбошу, користећи квантни микросателит Јинан-1, лансиран 2022. године. Иако су подаци који се преносе класични – у овом тесту, фотографије Великог зида Кине и града Стеленбош – енкрипција је извршена помоћу квантне дистрибуције кључева (QКД).
Веза функционише тако што Јинан-1 кодира енкрипционе кључеве у квантна стања појединачних фотона и затим их шаље до сваке земаљске станице. Када обе стране приме свој кључ, могу међусобно комуницирати путем сателита – у потпуности заштићене.
Квантни аспект је кључан. Наиме, квантна стања фотона мијењају се чим неко покуша да их посматра, што значи да би сваки покушај хаковања аутоматски покварио поруку и упозорио примаоца. То је особина која није ствар софтверске заштите, већ проистиче из основних закона квантне механике, чинећи овај систем практично непробојним.
У овом тестирању, сателит је преносио више од 250 милиона квантних фотона у секунди, генеришући преко милион сигурних кључева током једног прелета изнад станице. Овим је срушен претходни рекорд из 2017. године, када су истраживачи пренијели податке између Кине и Аустрије преко 7.600 км удаљености користећи старији сателит Мисијус.
Јинан-1 представља велики технолошки напредак — тежак је свега 23 килограма, десет пута лакши од претходника. Такође су и земаљске станице драстично смањене — са 13 тона на само 100 килограма. Ово омогућава већу флексибилност, мању цијену и брже ширење технологије широм свијета.
Уколико се овакви системи наставе развијати, квантна мрежа могла би постати нова основа за глобалне комуникације, посебно у областима гдје су сигурност и повјерљивост од највећег значаја — попут дипломатије, војске, банкарства и здравствене заштите.
Студија о овом револуционарном експерименту објављена је у научном часопису Нејчуре, а истраживачи су додатно појаснили своје резултате у пратећем видео-материјалу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.