Технологија
Фото: Редит
У резултатима студије стоји да они који ChatGPT, Kлауд и Гемини користе на послу, добијају негативне оцјене од колега и менаџера уколико ови знају за то.
На томе се заснива дилема око тога колико је АИ користан, будући да повећана продуктивност на крају кошта. У истраживању је учествовало 4.400 испитаника од којих се тражило да оцијене рад оних који су користили АИ. Истраживање је на крају објављено под насловом “Евиденце оф а социал евалуатион penalty фор усинг АИ“.
Доказано је дакле да постоји негативан став према онима за које се зна да посао обављају уз помоћ АИ алата. Утврђено је и да пол, старост и занимање оних чији су рад испитаници оцјењивали нису утицали на давање негативних оцјена. Већина их је оцијенила као "лијене, некомпетентне, с мањком самопоуздања". Друштвена стигматизација АИ алата дакле није ограничена само на одређене групе.
Откривено је још и то да наведене предрасуде утичу на пословне одлуке, па су на примјер менаџери који сами не корите АИ били мање склони да током експеримената кажу да би запослили оне који ове алате редовно користе. У посљедњем експерименту се дошло до закључка да је ситуација таква зато што кандидате који користе АИ доживљавају као љењивце.
Истиче се да су се нове технологије и раније суочавале са сличним проблемима - тврдило се на примјер да дигитрони лоше утичу учење. Истина је и да нико никада није рекао да ће дигитрони замијенити математичаре, а то је димензија коју АИ уноси у дискусију.
Све више стручњака истиче и да су тврдње о томе да ће АИ допринијети ефикасности пословања и смањити број радних мјеста неистините - у извјештају Свјетског економског форума стоји да је АИ до сада допринио укидању око 92 милиона радних мјеста, али је истовремено произвео око 170 милиона нових позиција. Очекује се да се тај тренд настави до 2030. године, па за сада све изгледа као пресипање из шупљег у празно, преноси "PCpress".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
