Исток Павловић: Будућност је у синергији човјека и вјештачке интелигенције

Танјуг
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

БЕОГРАД - Стручњак за дигитални маркетинг Исток Павловић указао је да је поента вјештачке интелигенције да никада неће доносити критичне и коначне одлуке и додао да је будућност у синергији AI и човјека који ће, ипак, доносити финалне одлуке.

"Будућност свега тога је у синергији човјека и вјештачке интелигенције", каже Павловић за Тањуг и као примјер наводи да никада љекар неће дати коначну дијагнозу на основу дијагнозе коју ће поставити AI, али да ће му вјештачка интелигенција помоћи у процесу доношења дијагнозе.

Како појашњава, љекар ће узети у обзир то што каже AI јер дешаваће се да AI види ствари које можда доктор није видио зато што има 50 папира, налаза, или да предложи идеје до којих љекар у том моменту није дошао.

"То је, заправо, најбоља примјена вјештачке интелигенције као асистента човјеку и више је по принципу да се узме у обзир, просто се узме у обзир, али финалну одлуку доноси ипак човјек", навео је.

За Павловића, појава AI министарке није изненађење али, како је навео, није очекивао да ће се прво појавити у Албанији, већ у некој земљи попут Естоније које су препознате као лидери у технолошким иновацијама.

Павловић каже да је албански премијер Еди Рама вјероватно то препознао као одличан, прије свега, PR потез и да је на тај начин Албанију поставио на мапу свијета као иновативну државу што је имиџ, како додаје, који та земља нема.

Како је испричао, у Албанији је то развијано већ годину дана, а на почетку је био чет бот (chat bot) на сајту као када се оде на сајт е-Управа и затражи лична карта, возачка дозвола итд.

"Они су направили тог chat бота гдје грађани Албаније питају 'треба да продужим возачку, како то да урадим'. И тај chat бот каже, 'аха, кликни овдје, ту попуни итд.' и то ником није било занимљиво, то није била вијест. Они су то усавршавали, усавршавали и онда у неком тренутку су тај софтвер прогласили за министарство и рекли да ће то сада још и надгледати тендере, да ће доносити одлуке о тендерима да би се спријечила корупција", испричао је Павловић.

Како је додао, тог момента је то постало занимљиво и политичка вијест јер, како је навео, у Албанији, као и свим државама Балкана, централна тема је корупција, око које се врти баланс, опозиција, власт.

На питање да ли је могуће данас замислити развој науке, здравства, других области без вјештачке интелигенције, Павловић наводи да су тренутно они који су нашли начин да некако интегришу вјештачку интелигенцију у свој посао у великој предности.

"То је уштеђа људских ресурса, времена. Људи не знају, виде то само као chat, GPT пише неке текстове. Права примјена AI је заправо у нечему што се зове AI-агенти. AI-агенти је збирни назив за софтвер направљен по мјери за одређену фирму", додао је.

Како је појаснио, помоћу вјештачке интелигенције 90 одсто тих репетитивних активности могу да се замјене са AI агентима.

"Најбоља примјена AI је за те неке ствари које не захтијевају пуно мозга, а захтијевају просто пуно мануелног рада", додао је Павловић.

Коментаришући страх који многи људи имају да ће их AI замјенити на послу, Павловић каже да ће се многи послови промијенити.

"Нећу намјерно да кажем да ће нестати, зато што сваки од тих послова ће увијек захтијевати човјека који ће да провјери то што је урадила вјештачка интелигенција, а то опет мора да провјери неко ко се разумије у тај посао. Друго, сад та особа која користи вјештачку интелигенцију, људи који сад страхују за свој посао заправо треба да буду први који ће да науче да користе вјештачку интелигенцију у том послу који ће их замјенити, јер ће они заправо бити оператори тога у том сљедећем послу", рекао је Павловић.

Како додаје, сви интелектуални, а и мануелни послови ће бити замјењени са неким роботима у чијој је позадини AI, те је зато потребно да човјек буде корак испред тог робота, односно да поново буде незамјењив.

Вјештачка интелигенција ће се прво примјењивати у, како је рекао Павловић, пословима који се сад раде на компјутеру али, како додаје, увијек ће један дио тог посла морати жив човјек да провјери, дотјера и уради.

"То су пјешачки послови сада на компјутеру који захтијевају јако пуно кликтања, помјерања, куцања, кодирања, шта год. То ће нестати, али ће значи сад човјек који ради да више буде концептуалиста, архитекта неког система или архитекта неке апликације", додаје.

Павловићу се највише свиђа примјена AI у науци и медицини за нова открића.

У том контексту указује на проналажење вакцине против рака у Русији.

"Дио тог процеса ради вјештачка интелигенција зато што тај принцип који су Руси осмислили заправо се заснива на анализи ДНК, а анализа ДНК особе с толиком количином података да би се направила та кројена по мјери вакцина је доста комплексна и ту вјештачка интелигенција значајно убрзава процес", навео је.

Павловић додаје да се појављују сада и апликације гдје човјек може да убаци анализе из лабораторије за које је доктору потребно 10 дана да све изанализира и указује да ће AI то урадити за 10 секунди.

"Као што компјутер игра шах боље од човјека и не може нико да побиједи више компјутер, тако је и овдје. За разлику од најбољег доктора и најбољег шахисте на свијету, вјештачка интелигенција види неке ствари 50 потеза унапријед", навео је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.