Фото: Зашто авиони не лете увијек најкраћом рутом преко Тихог океана?
Ако погледамо линију између Сјеверне Америке и Азије, која прелази преко Тихог океана, на дводимензионалној карти може нам се учинити да је то најбржа могућа рута.
Први разлог на први поглед дјелује логично – Тихи океан је највећи океан на свијету и, уколико дође до проблема са авионом, пилоту ће бити изузетно тешко да пронађе сигурно мјесто за слијетање. Истина, ни Аљаска не обилује међународним аеродромима, али слијетање на њу чини се као одлична опција у поређењу са слијетањем у океан.
Пилоти углавном преферирају руте на којима се налази што већи број аеродрома. Број авионских несрећа занемарив је у поређењу са бројем авиона који свакодневно полијећу и слијећу на аеродроме широм свијета, али је тешко замислити ишта страшније од квара на мотору на 10.000 метара изнад Пацифика. Некако смо сигурни да та прича нема срећан крај.
Иако се често истиче да је безбједност апсолутни приоритет током летења, не треба заборавити ни да су авио-компаније изузетно уносан бизнис. Циљ сваке компаније је да путнике превезе што краћом рутом, за што мање времена и уз максималну уштеду новца. Због тога се бирају најкраће могуће руте, уз избјегавање подручја захваћених одређеним временским непогодама.
Погледамо ли линију између Сјеверне Америке и Азије, која прелази преко Тихог океана, на дводимензионалној карти може нам се учинити да је то најбржа могућа рута.
Међутим, у обзир треба узети и закривљеност Земље. Ако исту удаљеност посматрамо на глобусу, који вјерније приказује стварне удаљености између тачака на Земљи, примијетићемо да је та рута знатно краћа него што изгледа на равној карти. Претпостављамо да се са тим тешко могу сложити равноземљаши…
Временске непогоде и ваздушне струје
Током летења изнад великих водених површина постоји велика вјероватноћа проласка кроз неку временску непогоду. Авиони ће релативно једноставно савладати тропске олује и неке врсте урагана, али посебно су опасна невремена са муњама. Авионима се свакако препоручује да их заобилазе умјесто да пролазе кроз њих или изнад њих.
Данас је права ријеткост да се авиони сруше због невремена, али јаке турбуленције могу изазвати панику и узнемиреност међу путницима.
Приликом одабира руте лета важно је узети у обзир и ваздушне струје. Оне настају у тропосфери, најнижем слоју Земљиног атмосферског омотача. У том слоју настаје и већина временских (не)прилика.
Тропосфера се граничи са стратосфером. Висина те границе није константна, већ се налази на висини од шест до 19 километара. Управо због осцилација у висини, као и великих разлика у температури и притиску, стварају се снажне ваздушне струје које могу достићи брзину и до 320 километара на час.
Летење у смјеру ваздушне струје може знатно скратити трајање лета, док га летење у супротном смјеру може значајно успорити.
Наравно, ако желите да стигнете, на примјер, из Америке до Аустралије, онда све опције падају у воду. Другог пута осим оног преко Пацифика нема, па ћете свакако морати да прелетите океан.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.