Мушичарење као стил живота

Мушичарење је много више од обичног хобија. За оне који му се истински посвете, оно је начин живота, унутрашњи ритам и облик личног хедонизма који се не мјери луксузом, већ тишином, знањем и поштовањем према води.

У то смо се увјерили и у разговору са Срђаном Бошковићем Цицком, новинаром, ентузијастом и риболовним водичем, власником једног од највећих мушичарских форума и сајта musicarenje.net.

Иако присутно од памтивијека и, према неким писаним и сликовним записима, настало на простору данашње Сјеверне Македоније, за колијевку модерног мушичарења данас се сматра Енглеска и њена аристократија.

Краљевски спорт без публике

„Крајем 17. вијека Изаак Волтон објављује прву познату књигу о мушичарењу под називом The Compleat Angler, у којој налазимо десетине вјештачких мушица коришћених за лов пастрмке. Након ње настале су хиљаде књига са истом тематиком – његово величанство мушичарење“, прича за Hedonist magazin Срђан Бошковић.

Са наших простора потекло је више свјетски познатих креатора мушица, међу којима се издвајају др Божидар Волјц, Јован Петровић, Саво Мартиновић, Андрија Урбан и Горан Грубић, али и мноштво других, знаних и мање знаних мушичара.

Знање, тишина и вода

„Можда са умјереном дозом субјективности, али не и погрешно, мушичарење се назива ‘краљевским спортом’. Оно спада у сферу интелигентних вјештина јер захтијева комплетан интелектуални потенцијал човјека и широко познавање наука попут ентомологије, ихтиологије, метеорологије и других. У ниједној вјештини нема толико директне спреге између човјека и природе као у мушичарењу“, објашњава Бошковић зашто је оно истински хедонизам.

Најпростије речено, прави мушичар данас представља свијест и савјест своје околине, јер је управо он најупућенији у природу.

Између традиције и савременог живота

„Углавном се овом вјештином лове салмонидне врсте по планинским потоцима и ријекама, али је све присутнији и тзв. warmwater fly fishing, односно мушичарење на стајаћим и равничарским водама са несалмонидним врстама риба. Прибор има огромну улогу – без правог мушичарског штапа не може се постићи ни основни елемент, а камоли крајњи циљ сваког риболова: уловити рибу“, каже Бошковић.

Фотографија је само наставак потребе да се сачува прича о природи, риболовцу и риби – визуелни запис тренутка у којем се сусрећу човјек, вода и тишина.

Рајске дестинације за fly fishing

Проклетије, вијенац наизглед сурових, али племенитих планина, карактеришу бројни врхови алпских висина са којих се рађају ледничка језера, бистре ријеке, врела и потоци.

„У подножју Проклетија настаје ријека Ључа, која тече кроз плавско-гусињску котлину до Плавског језера и има карактеристике chalkstream ријеке, са меандрима, плитким и дубоким дијеловима. Ључа је и љети изузетно хладна, са максималном температуром до 8°C. Дубина се креће од 0,5 до 3 метра, са просјеком око једног метра. Обале су на појединим мјестима стрме, пјешчане или обрасле грањем. Од рибљег фонда најзаступљенији су липљен, поточна пастрмка и младица“, објашњава Бошковић.

Мушичарење не тражи публику, аплаузе ни брзину — тражи знање, стрпљење и поштовање према води.

Посебан куриозитет је то што је Ључа најјужнија европска ријека у којој обитава липљен. Јужније, у Албанији, Сјеверној Македонији и Грчкој, ове рибе нема. Незванично се наводи да је прије двадесетак година овдје уловљен липљен тежак готово три килограма. Риболов на Ључи сматра се захтјевним, јер је ријека бистра и мирна, па захтијева велико знање и вјештину.

Ријеке које се памте

„Ледену краљицу Ључу треба лично доживјети. Не постоји довољно ријечи да опишу осјећај испуњености риболовца – не само због риболова, већ комплетног амбијента и ‘филинга’ тијела и душе. Из Плавског језера рађа се Лим, ријека успомена, која у првим километрима пружа праву мушичарску атракцију. Плав је мјесто са фантастичном понудом, окружен салмонидним водама и највећим ледничким језером у Црној Гори. Овдје је 2019. године одржано Европско првенство у fly fishingu“, подсјећа Бошковић.

Риболовни туризам као пропуштена шанса

Због природних љепота и богатог водопотенцијала, Црна Гора представља изузетан риболовни ресурс.

И поред проблема попут криволова и организационих слабости, Црна Гора има одличну основу за развој fly fishinga, spinninga и морског game fishinga. Међутим, да би се привукли страни гости, неопходни су квалитетна понуда и савремени маркетинг – истиче Бошковић.

Спортски риболов подразумијева хумано поступање према риби, принцип „ухвати и пусти“, бригу о природи, едукацију и организацију такмичења. У развијеним земљама риболов је прерастао у озбиљну туристичку грану.

У свијету буке и екрана, мушичар бира тишину као луксуз и ријеку као једину праву мјеру времена.

Риболовни туристи не купују само дозволе — они изнајмљују водиче, бораве у смјештајима, једу у ресторанима, купују опрему и сувенире. Зарађују сви: водичи, угоститељи, произвођачи мушица, таксисти и локална заједница.

Нажалост, гости често примјећују слабу заштиту природе, смеће на обалама и недостатак пратеће понуде. Риболов се код нас још увијек често посматра као „губљење времена“, иако је данас елитни спорт и хоби озбиљних туриста.

Филозофија одговорности

Мушичарење, својом филозофијом и односом према води, представља један од најчистијих облика очувања ријека. Режим Catch & Release претвара дијелове вода у природна мријестилишта, богата ријека чини госта задовољним, а задовољан гост је најбоља реклама.

Риболовни туризам у свијету биљежи све већи профит и Црна Гора би том сегменту морала посветити знатно више пажње. Уложена средства брзо би се вишеструко вратила – у корист риболовних клубова, локалних заједница и државе.

Мушичарење данас спаја традицију, романтику и савремени начин живота. Да ли нас технологија удаљава од тајновитости риболова зависи од сваког појединца. Овај текст је покушај да се макар дјелимично приближи свијет мушичарења у Црној Гори, посебно Плав, и олакша први корак онима који осјећају да их ријека већ зове, пише Хедонист магазин. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.