Град који лебди изнад облака: Италијански бисер са мање од 20 становника

На само стотинак километара од Рима налази се мјесто које на први поглед дјелује готово нестварно. Чивита ди Бањоређо (Civita di Bagnoregio) уздиже се на самом врху усамљене стијене од вулканског туфа, са које се пружа драматичан поглед на пејзаже долине Каланки.

До овог старог града посјетиоци не могу стићи аутомобилом – једини прилаз је дугачки пјешачки мост, због чега и сам долазак представља посебан доживљај.

Древни град, у којем живи мање од 20 становника, има историју дугу око 2.500 година. Насеље су основали Етрурци, а касније је дошло под римску власт. Данас његове уске улице, камене куће и древни пролази посјетиоце враћају у неко друго вријеме.

Од 1965. године овом необичном градићу приступа се искључиво преко панорамског пјешачког моста.

„Град који умире“

Управо положај који Чивиту ди Бањоређо чини толико посебном представља и њен највећи проблем. Стијена и околни пејзаж изложени су дуготрајној ерозији која постепено мијења терен.

Због тога је Чивита добила драматичан надимак „град који умире“. У самом насељу стално живи тек шачица људи, а регионални туристички портал Visit Lazio наводи да град има мање од 20 становника.

Туристи одушевљени

Упркос мрачном надимку, овај градић далеко је од пустог. Његов несвакидашњи изглед привлачи посјетиоце из цијелог свијета, а Чивита је послужила и као кулиса за бројне филмске и телевизијске продукције.

Посебно нестваран призор пружа се током магловитих дана, када због специфичног положаја насеље дјелује као да лебди изнад облака.

Чивита ди Бањоређо посљедњих година добила је и значајна туристичка признања. Свјетска туристичка организација додијелила јој је титулу једног од најбољих туристичких села, док се њен културни пејзаж налази на прелиминарној листи Италије за упис на Унескову листу свјетске баштине.

Овај јединствени градић уврштен је и међу најљепша италијанска села.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.