АИ створила вирус какав не постоји у природи: Напредак у медицини или опасност за здравље

БЕОГРАД - Наслов који звучи као почетак дистопијског трилера овога пута није далеко од стварног научног достигнућа. Истраживачи са Универзитета Стенфорд (Stanford University) и Института Арк (Arc Institute) објавили су да су помоћу генеративне вјештачке интелигенције дизајнирали нове функционалне вирусе који не постоје у природи, што представља први експериментално потврђен примјер АИ система који је успио да генерише комплетне вирусне геноме способне за репродукцију.

Вијест је изазвала снажне реакције јер комбинује двије технологије које већ саме по себи изазивају огромну пажњу: генеративну АИ и синтетичку биологију. Међутим, као и код многих драматичних АИ наслова, кључни детаљи су важни за разумијевање стварног значаја открића.

Пре свега, научници нису створили вирус опасан по људе

У експерименту су коришћени бактериофаги, односно вируси који инфицирају бактерије. Конкретно, истраживачи су радили са породицом вируса сличних Phi X-174, малом и добро проученом соју који напада бактерију Eшерихију коли. Такви вируси не могу да инфицирају људе, животиње, биљке нити гљивице, а управо је тај избор направљен из безбједносних разлога.

Технолошки дио приче је можда још фасцинантнији. Тим је користио моделе Evo 1 и Evo 2, такозване геномске језичке моделе. Они функционишу по принципу сличном великим језичким моделима попут ChatGPT-а: умјесто да уче обрасце људског језика, тренирани су на огромним количинама ДНК секвенци и покушавају да предвиде који нуклеотид (A, C, G или T) вјероватно долази сљедећи у генетском коду.

Истраживачи су моделу задали да генерише велики број могућих вирусних генома. Бројке показују колико је процес још далеко од „АИ који самостално измишља вирусе једним кликом”: генерисано је око 700.000 потенцијалних генома, одабрано је приближно 300 кандидата за лабораторијску синтезу, а само 16 њих показало се функционалним и способним да инфицирају и убијају E. коли бактерије.

Дакле, стопа успјеха била је веома ниска, али управо је чињеница да је и један потпуно нови функционални вирус успјешно дизајниран оно што овај рад чини историјским.

Резултати су објављени у часопису "Наука" (Science), а водећи аутор Брајан Хи (Brian Hie) описао их је као „proof of concept да генеративни дизајн може да генерише читаве функционалне геноме”.

Зашто би неко уопште желио да дизајнира нове вирусе?

Одговор лежи у терапији. Бактериофаги се већ деценијама истражују као потенцијална алтернатива антибиотицима, посебно против бактерија отпорних на љекове. Ако АИ може да дизајнира вирусе који прецизно нападају одређене патогене бактерије, то би могло отворити пут ка персонализованим антивирусним „ловцима на бактерије” који се развијају много брже него традиционални антибиотици.

Међутим, готово истовремено са научним радом објављен је и пратећи коментар стручњака за био-безбједност са Центра за здравствену безбједност Џонс Хопкинс (Johns Hopkins Center for Health Security). Том Инглсби и Мориц Ханке упозоравају да је ово класичан примјер технологије „dual-use”: иста способност која може помоћи медицини потенцијално би могла бити злоупотријебљена за дизајнирање опаснијих патогена.

Њихова кључна порука гласи: „Способност састављања вирусних генома помоћу генеративне АИ сада постоји; систем управљања који би ту способност безбједно усмјеравао још не постоји.”

Занимљиво је да су аутори Evo 2 пројекта већ раније покушали да ублаже такве ризике. У званичном опису модела на Универзитету Стенфорд наводи се да је основна верзија Evo 2 намјерно искључила геноме вируса како би се смањила могућност стварања нових болести. Међутим, за овај конкретни експеримент истраживачи су накнадно специјализовали систем на ограничен скуп безопасних бактериофага.

Важно је ставити ово достигнуће у реалан контекст. Дизајнирани вируси имали су веома мале геноме са само 11 гена. Људски патогени вируси често имају много сложеније интеракције са ћелијама домаћина, имунским системом и другим биолошким процесима. Стручњаци зато наглашавају да је дизајнирање новог људског вируса вишеструко тежи проблем од онога што је демонстрирано у овом раду.

Ипак, дугорочне импликације су озбиљне. Генеративна биологија брзо напредује, а АИ модели већ данас могу предвиђати структуру протеина, дизајнирати нове протеине и ензиме, анализирати мутације повезане са болестима или генерисати нове ДНК секвенце које никада раније нису постојале.

То значи да се граница између рачунарског модела и биолошког инжењеринга убрзано брише. Некада је биологија углавном описивала постојеће организме; сада почиње да улази у еру у којој се биолошки системи могу генерисати, оптимизовати и тестирати помоћу АИ-ја.

Суштина ове приче није „АИ је измислио смртоносни вирус”, већ нешто можда још значајније: први пут имамо увјерљив доказ да генеративни модели могу да пројектују потпуно нове функционалне биолошке ентитете. Данас су то безопасни бактериофаги. Сутра би то могли бити прецизни терапеутски вируси, нови системи за испоруку гена или синтетички микроорганизми за медицину и екологију.

Управо зато ова вијест истовремено изазива одушевљење биолога и нелагоду стручњака за безбједност. Технологија која би могла помоћи у борби против суперотпорних бактерија такође показује да улазимо у еру у којој АИ више не генерише само текст, слике и код — већ почиње да генерише и нацрте за нове облике живота, пише амерички Гизмодо, а преноси српски Бенчмарк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.