Звук џеза удје­нут у црте­же

ПРИ­ЈЕ­ДОР - Aка­дем­ски сли­кар Бо­рис Ере­мић из При­је­до­ра при­па­дник је мла­ђе ге­не­ра­ци­је та­лен­то­ва­них умје­тни­ка ко­ји сво­јом свес­тра­нош­ћу изне­на­ђу­је ов­дашњу ја­вност.

По­ред то­га што се ба­ви пе­да­го­шким ра­дом у Осно­вној шко­ли "Де­сан­ка Ма­кси­мо­вић" и акти­вно учес­тву­је у ра­ду Удру­жења ли­ко­вних умје­тни­ка "Та­чка", не­да­вно се по­ја­вио и као аутор изло­жбе о нај­по­зна­ти­јим свјет­ским стрип црта­чи­ма.

- То је би­ла мо­ја љубав из дје­тињства, ко­ја је по­сли­је за­врше­ног шко­ло­вања у облас­ти сли­кар­ства са­мо до­би­ла сво­ју обли­ко­в­ну ди­мен­зи­ју - ис­ти­че Ере­мић.

Оно чи­ме је овај умје­тник по­но­во скре­нуо пажњу је изло­жба црте­жа под на­зи­вом "Џез и блуз пор­тре­ти", ко­ја је отво­ре­на у Џез клу­бу "Цитџ цаф­фе".

- Ка­да бих ре­као да и џез во­лим ода­вно, мо­жда ми не бис­те вје­ро­ва­ли, јер у мо­је ври­је­ме мла­ди су слу­ша­ли рок му­зи­ку, за­то ћу ре­ћи да џез во­лим до­вољно ду­го да сам слу­ша­ју­ћи све ве­ли­ка­не ове му­зи­ке успио да до­жи­вим звук и да то до­живљено пре­не­сем олов­ком на па­пир - при­ча Бо­рис.

До­да­је да отуд ве­ли­ка­ни џеза као што су Мај­лс Деј­вис, Чар­ли Пар­кер, Џон Ли Ху­кер, Aр­сен Де­дић и мно­ги ку­бан­ски му­зи­ча­ри на црте­жи­ма има­ју ду­шу, та­чни­је онај израз ко­ји има­ју кад сви­ра­ју сво­је ин­стру­мен­те.

- Изло­жбу 25 црте­жа џез и блуз му­зи­ча­ра сам за­то и пос­та­вио у је­ди­ном џез клу­бу у гра­ду, јер сма­трам да су на овај на­чин црте­жи до­би­ли но­ву ди­мен­зи­ју, ин­тер­ме­ди­јал­ну ком­по­нен­ту. Док слу­ша­те Ре­ја Чар­лса и гле­да­те га на црте­жу, има­те осје­ћај да пје­ва ужи­во. То при­ми­је­ти ве­ћи­на по­сје­ти­ла­ца овог клу­ба - ка­же Ере­мић.

Он је до­дао и да иде­ја око изла­гања ова­кве врсте црте­жа има и еду­ка­ти­вни ка­ра­ктер за мла­де. Нас­то­ји да што ве­ћем бро­ју слу­ша­ла­ца при­бли­жи ову врсту му­зи­ке ко­ја сво­ју ври­је­дност пот­врђу­је го­то­во чи­тав је­дан ви­јек и да уви­јек изно­ва при­ма у сво­ја ње­дра и при­па­дни­ке мла­дих ге­не­ра­ци­ја.

- Џез и блуз пу­бли­ка се уви­јек под­мла­ђу­је и ово је мој до­при­нос то­ме, као и чињени­ца да у гло­ба­ли­за­ци­ји, ко­ја уни­шта­ва тра­ди­ци­онал­не ври­је­днос­ти, не­ке мо­ра­ју пре­жи­вје­ти, као што су џез, блуз, али и ка­фа­не и клу­бо­ви, као мјес­та гдје се та му­зи­ка изво­ди - ре­као је Ере­мић.

Он је пот­врдио да ће ра­до­ви у овом клу­бу би­ти пос­тављени нај­мање је­дан мје­сец, те да ће се ус­ко­ро у њему одржа­ти и кон­церт Ва­си­ла Хаџима­но­ва и њего­вог бен­да, што Ере­мић сма­тра одли­чном сце­но­гра­фи­јом за његов нас­туп.

Ко­ло­ни­је

Као члан Удру­жења ли­ко­вних умје­тни­ка "Та­чка", Бо­рис Ере­мић је по­кре­тач и уче­сник не­ко­ли­ко за­нимљивих акци­ја и умје­тни­чких ко­ло­ни­ја ко­је су ор­га­ни­зо­ва­не у при­ро­ди, у срцу Ко­за­ре. Је­дан је од умје­тни­ка ко­ји је сво­јим црте­жи­ма осли­као зи­до­ве ста­ди­она Фу­дбал­ског клу­ба "Ру­дар", ко­ји су пре­жи­вје­ли на­ви­ја­чке по­хо­де и ис­ти су као и првог да­на, ка­да су их умје­тни­ци на­сли­ка­ли, при­је та­чно го­ди­ну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.