Фото: Звонко Карановић: Добар роман као чаша воде
Главни јунаци мојих романа су људи са маргине, неки тврдоглави самосвесни људи који не желе да се укључе у систем у којем живе, већ покушавају да преживе на "свој" начин. Они не одступају да начина размишљања који су стекли у неким бољим, другачијим временима, када је цивилизацијски часовник показивао право време. Они су неприлагођени, али и слободни.
Ово је за "Глас Српске" рекао књижевник из Ниша Звонко Карановић, који је романом "Три слике победе" заокружио трилогију "Дневник дезертера".
* ГЛAС: Колико Вам је важан мотив апсурда у "Три слике победе" и да ли постоји суштинска разлика између реалног и фикцијског апсурда?
КAРAНОВИЋ: Литература је мања од живота и не може да обухвати све оно што он произведе. Зато је добар роман само чаша воде захваћена из океана живота. Са ове временске дистанце јасно видимо које смо грешке учинили последњих двадесет година. Европа се уједињавала и брисала границе, ми смо ратовали и стварали нове. То је апсурд сам по себи. Aпсурд је такође да као друштво нисмо препознавали најбоље појединце већ смо се здушно трудили да их склонимо или протерамо. У роману "Три слике победе" апсурд је да је главни јунак завршио у униформи на Косову бранећи режим који је презирао и с којим није желео ништа да има. Aпсурд је такође и то да је он све време тежио да се освети оцу који га је на рођењу одбацио, да би се на крају романа нашао у идентичној ситуацији коју је имао његов отац када га је напустио. Да ли је то понављање породичне судбине, апсурд случајности или последица судбине? На такве ствари једноставно није могуће дати прецизан одговор, осим да живимо у апсурдном времену.
* ГЛAС: Да ли је било тешко писати о једном мрачном периоду који сви желимо да заборавимо?
КAРAНОВИЋ: Када пишете, увек нешто преиспитујете – себе, свет око себе, размишљате да ли је све могло да буде другачије од оног шта се заиста догодило. Често ухватим себе како жалим што нисам отишао из земље крајем осамдесетих, а онда себи кажем да је добро што сам остао и преживео тегобне и тешке деведесете у Србији, да ме је то ојачало, учинило снажнијим и зрелијим. Остао сам у својој земљи, у свом језику, са својим најближима – то ме данас чини врло задовољним, мада много уморнијим него да сам се преселио на неко сигурније и боље уређено место. Оно што ме онеспокојава је питање: зашто нам се све то догодило, да ли је све то морало да се догоди, да ли је могло да буде другачије? Одговоре нисмо добили, нити ћемо их добити. Није било кајања ни катарзе, а последице некадашњих непромишљених политичких одлука и данас сви добро осећамо. Најтеже је онима који су у најновијим ратовима изгубили најближе, јер људски животи не могу да се врате. Они су, с правом, најогорченији. Писањем о том периоду (крај деведесетих) само сам себи покушао да приближим и објасним неке ствари без амбиција да нешто закључујем, или да некога оптужујем. Питања имамо и превише, недостају нам одговори.
* ГЛAС: Да ли видите свјетло на крају тунела или живимо још једну ненаписану мучну причу?
КAРAНОВИЋ: Излаз увек постоји. Он се зове време. Долазе нове генерације које све више гледају напред, оне којима је важнији економски напредак, а не исправљање неправди из прошлости. Не смемо да заборавимо прошлост, али постоји и оно што је дубоко у људској природи, а то је - опраштање. Само позитивним размишљањем, стицањем нових знања, бољим образовањем, развијањем нових вештина, поступном интеграцијом у свет, моћи ћемо да полако изађемо из стања у којем смо се нашли и у којем још увек стојимо заглављени. Треба веровати да нас чека боља будућност, а онда ће се она сигурно и остварити.
Трилогију "Дневник дезертера" чине романи "Више од нуле" (2004), "Четири зида и град" (2006) и "Три слике победе" (2009). - Иако се радња тих романа дешава с краја деведесетих у Србији, дакле у последњим и најтежим годинама једног одлазећег режима, као и данима NATO бомбардовања, то нису политички романи већ типични егзистенцијалистички комади о тројици тридесетогодишњака који су одбацили норме друштва у коме живе - рекао је Звонко Карановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике