Жртве времена

БЕОГРAД - Представа "Играјући жртву", у режији Николе Завишића, премијерно је изведена у четвртак увече на сцени "Раша Плаовић" Народног позоришта у Београду, јавио је Танјуг.

Ријеч је о тексту савремених руских аутора, браће Владимира и Олега Пресњаков, у преводу Новице Aнтића.

Глумачки ансамбл Ненад Стојменовић, Танасије Узуновић, Aнастасиа Мандић, Милена Ђорђевић, Слободан Бештић и Бојан Лазаров добио је дуг аплауз, али је ова "црна комедија", у стилу неуобичајеном за репертоар националног театра, изазвала подијељене реакције публике.

Редитељ, који потписује и дизајн сценског простора и свјетла, спојио је елементе Чехова, Хармса и Монтија Пајтона, приказујући црнохуморно осјећање свијета, просторе фантастике и гротеске у свакодневном животу.

Браћа Пресњаков припадају најзначајнијим и у свијету најизвођенијим руским драмским писцима. У основи њиховог комада "Играјући жртву", премијерно изведеног 2003. на фестивалу у Единбургу, јесте прича о сукобу сензибилног појединца и свијета који га окружује.

Они у овом комаду говоре о томе да смо сви ми жртве овог времена и да је најбоље да то одмах по рођењу прихватимо. Свако бјежање од чињенице да ћемо се у неком тренутку наћи на овај или на онај начин у позицији жртве, бесмислено је.

Главни лик Ваља (Стојменовић) има необичан посао, "игра" жртву приликом полицијских реконструкција злочина. Кроз ситуације на послу и проблеме у породици, смјењују се социјалне, мелодрамске, бизарне и породичне сцене ове вишеслојне драме.

Костиме је креирала Мирна Илић, а музику Соња Лончар и Горан Симоноски.

Хаос као концепт

Редитељ Никола Завишић је представу оцијенио као веома комичну, али је рекао да није класичан водвиљ. Према његовим ријечима, основни концепт му је био хаос, а главни јунак непрекидно глуми, "заварава".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.