Зоран Цвијановић: Трудимо се да живимо демократију VIDEO

Не бих могао да кажем шта је прави разлог зашто више не играм често у позоришту. Можда је разлог што сам правио филмове. Ту се десило неко разумевање између мене и позоришта, без неке дискусије, тако да не осећам неку потребу да то образлажем на било који начин.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" београдски глумац Зоран Цвијановић, публици познат из бројних филмова, телевизијских серија, али и много квалитетних позоришних улога које је остварио.

- Пре две године сам играо у представи "Небески одред" у Југословенском драмском позоришту, а пре тога нисам играо у позоришту седам-осам година - каже Цвијановић.

* ГЛAС: Да ли сте се окренули филму јер доноси више новца, а ушли сте и у продуцентске воде?

ЦВИЈAНОВИЋ: Све то може тако да се каже, али некако то изазива нека негативна осећања, а ја то избегавам. Нема разлога за то. То је живот и све су то нормалне ствари. Можда сам се више бавио филмом, па су људи и сами знали да сам заузет и мање су ме звали да играм у позоришту. Моја продукција је урадила доста филмова, а први је био "Муње". Од 2001. до 2009. направили смо десет филмова међу којима су "Кад порастем бићу кенгур", "Караула"... Нисам седео беспослен цело време како би можда могло да се учини на први поглед.

* ГЛAС: Шта бисте поручили публици која ће Вас гледати у новој позоришној улози?

ЦВИЈAНОВИЋ: Представа у којој играм "Седам и по" је другачија због текста који је Мића Момчиловић написао на један леп начин, а у ствари, циничан и политички некоректан. Сви се трудимо да данас живимо демократију и политичку коректност, па нам то не успева баш. Међутим, нешто друго се дешава када је живот у питању. Овај текст заиста може да делује растерећујуће на публику која може да схвати да је све мање-више једноставно. Живот је живот, а људи су људи, где год да се налазе. Поготово када публика буде видела да се та врста живота, у исто време догађа не неким различитим адресама које се данас зову регион, а некад су се звале Југославија.

ГЛAС: Дуго нисте били пред бањалучком публиком. Како Вам се сада чини тај повратак?

ЦВИЈAНОВИЋ: У Бањалуци сам пре 20 година гостовао са представом "Лако је Aндрићу". Сад видим да се Бањалука много променила, па размишљам да се вероватно и Београд променио, само што то не примећујем јер живим у њему. Људи су склони томе да мисле да све стоји у месту, али све се покреће, само што ми некада нисмо ни свесни тога на прави начин.

Улоге

Међу улогама које је Зоран Цвијановић остварио су оне у филмовима "Ми нисмо анђели", "Лепа села лепо горе", серијама "Сиви дом", "Полицајац са Петловог брда", "Отворена врата", "Миле против транзиције" Од 1982. до 1987. године био је члан Југословенског драмског позоришта. Члан "Aтељеа 212" био је од 1987. до 2002. године, а од тада има статус слободног умјетника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.