Знате ли ко глуми попа у филму "Ко то тамо пева"?
Један од омиљених епизодиста из српских филмова преминуо је на данашњи дан.
Иако је рођен као Петрос Лупас (у преводу са грчког вук) 1921. године, у селу Клисури у Грчкој, сроској публици много је познатији као Петар Лупа који је у својој богатој каријери остварио скоро 90 епизодних рола, од којих су неке постале култне.
Публика га и данас добро памти по чувеним остварењима, којима је дао свој печат, као што су "Ко то тамо пјева" Слободана Шијана, а велику пажњу привукао је и у филмовима "Како је пропао рокенрол", "Специјално васпитање", "Дечко који обећава", "Три карте за Холивуд", али и у серији "Љубав на сеоски начин".
Иако је плијенио пред камерама, чини се да је његов живот остао до дана данашњег енигма за многе. О њему се не зна много, осим да је мистериозно живио и нестао са сцене.
Отац му је био свештеник и преминуо је када је Петар био мали. Због тога, са шест година долази у Београд са мајком домаћицом.
Када је добио српско држављанство, добио је и име и презиме по коме је касније потписиван у филмовима и по коме га сви љубитељи његовог лика и дјела знају.
У младости је испољавао предузетничке склоности, данас би то назвали смислом за бизнис. Наиме, недуго по окончању њемачке окупације Лупа сјњ одлучио да покрене сопствени посао у престоници, сладак посао - све до средине педесетих година био је успјешан бомбонџија!
Након тога обављао је многе послове у биоскопу "Унион“. Ту је био у почетку цјепач карата, а касније је постао управник и ту функцију је обављао неко вријеме, а у једном моменту постао је и директор биоскопа.
Први кратки филм у коме је глумио био је "Срећа малих мишева" из 1957. редитеља Драгољуба Ивкова, затим глуми у филму Марка Бабца "Чежња“ из 1958, а 1960. појављује се у остварењу чувеног сниматеља Александра Петковића "Вртешка“ коме је ово био први подухват на пољу режије.
У Кино клуб довео га је Кокан Ракоњац и неко време био је његов асистент. Иначе, Кокан му је био и двоструки кум. Вјенчао је Петра и дао је име његовој ћерки.
Лупа је и сам режирао кратке аматерске филмове, а један од њих био је играни филм "Хлеб од пепела“ настао 1958. Још један податак непознат широј јавности је да је Петар написао сценарио за дугометражни играни филм „Очи остају исте“ који нажалост никада није реализован. По свједочењу његовог сина из првог брака Благоја Буце, Петар је вјероватно планирао да у том филму буде главни глумац али изгледа да је Пери било суђено да остане само епизодиста.
Живојин Павловић га је скоро увијек узимао за своје филмове баш због тога што је био особена фигура.
У омнибусу "Капи, воде, ратници" из 1962. године у првој Живојиновој причи Лупа је глумио торбара луталицу који свира на усној хармоници. Било је то прво дугометражно остварење у коме се појавио. Након тога наставља да глуми у црноталасним бисерима. "Клаксон" из 1965. године, "Повратак" из 1966. године, "Кад будем мртав и бео" из 1967. године и "Вране“ из 1969. године, само су неки од наслова.
Глумио је и у многобројним комерцијалним српским филмовима, а појављивао се и у неким најпопуларнијим српским серијама, као што су рецимо "Љубав на сеоски начин“ из 1970. године гдје је глумио попа Јову и "Грлом у јагоде“ из 1976. године. Он је дједица који подржава младост и који не досађује својим комшијама.
У филму "Специјално васпитање“ из 1977. године тумачи лик добродушног старог доколичара који воли да попије са друштвом испред продавнице.
Највећу улогу у каријери имао је у Шијановом ремек-дјелу „Ко то тамо пева“ из 1980. године гдје је још једном глумио попа. Наравно и ова улога била је епизодна али опет није био присутан само минут или два као у многим другим, већ знатно дуже.
У филму "Како је пропао рокенрол" из 1989. године у другој причи редитеља Владимира Славице појављује се у ефектној улози љутитог али симпатичног комшије главног женског лика Барбаре који са пушком жели да заштити своју лијепу комшиницу. Посљедњу ролу остварио је у комедији "Три карте за Холивуд" из 1993. године
Нажалост Лупа никада није остварио већу улогу, иако су многе његове реплике постале култне и данас се радо препричавају.
Приватни живот
Кад се угасе камере, Лупа је био страствени нумизматичар и свирао је хармонику. Стално је путовао јер га није држало мјесто, пошто је по природи био живахан.
Поред Благоја Буце, који је такође одавно запловио филмским водама, има још једног сина Томислава и ћерку Надежду. Иначе, Благоје Буца се бави режијом.
Петар Лупа преминуо је од рака 6. децембра 1997. године у Београду, пише Курир.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
