Златни вијек српске поезије

М. БЕШТИЋ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Златни вијек српске поезије

ТРЕБИЊЕ - Свечаном академијом под називом "Вече лауреата", посвећеном академику Милосаву Тешићу, добитнику "Дучићеве награде" 2000. године, у Требињу је прексиноћ завршена културна манифестација "Дучићев дан".

Истичући да је, уз Милана Ракића, Јован Дучић најистакнутији представник завршног периода у развоју српске класичне поезије, академик Милосав Тешић рекао је да је то "доба са почетка 20. века, иако кратко, у историји српског песништва, и по броју изузетних песника, као и повећаном броју њихових антологијских песама, с правом названо малим златним веком, у оквиру вишевековне српске поетске традиције".

- Оплемењен у исказу, раскошан у мелодијској фрази, ритмички иновативан, слојевит у песничким сликама, а у касној фази првенствено мисаони пјесник, Дучић је врхунски описменио српски песнички израз, учинио га универзалнијим и по естетским дометима упоредивим са песништвима знатно развијенијих књижевности - нагласио је Тешић.

Подсјећајући да је у једном запису Дучић рекао да је "Херцеговина - највећа српска провинција по свом хомогеном менталитету, која представља, одиста, једну једину моралну јединицу и кованицу српског језика, који је овдје највише изграђиван, и пречишћаван и позлаћиван и да је то област, која је српској нацији дала све што је наша крв могла дати".

- Оно што је у оквиру српских земаља Херцеговина, и са историјског и са савременог гледишта, то је у опсегу српске књижевности и културе - Јован Дучић. Потекавши из Херцеговине, ковнице српског језика, Јован Дучић је као стваралац наставио да исти језик још више прочишћава и позлаћује. Уз Херцеговину, као својеврсну српску моралну јединицу, стоји Јован Дучић, као једна од најзначајнијих наших књижевних, али и национално културних јединица, утолико вреднија, што таквих јединица немамо на претек - закључио је Тешић.

О поезији добитника "Дучићеве награде" говорио је књижевни критичар из Београда Драган Хамовић, који је рекао да је Милосав Тешић пјесник канонског приступа, али и разложног одступања од канона, пјесник јасно задатих оквира. Унутар тих и таквих оквира је прилично пространо и обилато и у томе је, свакако, Дучићев потомак.

Хамовић је упоредио књижевни рад Милосава Тешића са именом књиге овог аутора "Бубњалице у пчелињаку" и нагласио да ово поређење може бити симболична ознака за укупан пјеснички подухват.

                                                                           

 Богат умјетнички програм  

Стихове пјесника Милосава Тешића на свечаној академији у Требињу говорио је првак београдског Народног позоришта Небојша Кундачина.

У богатом умјетничком дијелу програма наступила је Радмила Смиљанић, примадона београдске Опере, као и Бојана Жегарац, балерина Народног позоришта из Београда, уз клавирску пратњу Aрсена Чаркића из Бање Луке. Наступио је и градски хор "Трибуниа", етно-група из Београда, као и женска етно-група која дјелује при КУД-у "Славко Мандић" из Лакташа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.