Златан Видовић за "ГЛАС": Глума је за мене изазов и благослов

Бранислав Предојевић
Foto: Агенције

Улога Главе јесте заиста нешто другачије у мом досадашњем филмском опусу. Прије свега због тога што ова улога, по неком мом схватању и схватању редитеља, представља у ствари лакмус папир преко којег публика сазнаје шта се дешава са главним јунаком у ширем контексту цијеле приче.

Рекао је ово за "Глас Српске" Златан Видовић, један од најталентованијих глумаца своје генерације у српском глумишту, коментаришући улогу Главе, коју тумачи у филму "Воља синовљева" режисера Немање Ћеранића, која је специфично искуство, не само за Видовића, као глумца, него и за цијелу екипу, која је стварала овај дистопијски гусларски еп. Сам Видовић каже да је искуство било са једне стране освјежење унутар властитог опуса, а са друге стране једна врста школе са специфичним приступом глуми у напорном физичком кључу, гдје се игра за камеру из специфичног посматрачког угла? 

- У ствари улога Главе је публика и тај његов лик је заиста био захтјеван, јер тражи једну врсту специфичног развоја лика, пошто он у ствари једини у тој крчми примјећује магијско дјеловање очине сабље и на њега то јако утиче. Током читавог филма видимо постепен развој лика код Главе из тог дубоко личног угла, то је било некако најизазовније да пренесем на екран и надам се да сам у томе успио - каже Видовић.

ГЛАС: Појављујете се и у сљедећем филму Немање Ћеранића "Рука правде", врло специфичном пројекту, с обзиром на злогласне посљедице каријере главног негативца Анте Павелића са ове стране Дрине? Свакако остварење које носи додатну врсту тежине за цијелу екипу, како темом, тако и својом трилерском формом?

ВИДОВИЋ: Прије свега ми је јако драго што играм у том пројекту. Ово је четврта сарадња Немање, Страхиње и мене и мислим да то јасно говори колико имамо квалитетну сарадњу и повјерење један према другоме у сваком смислу. Код овог филма је специфично што ће бити заиста умотан у један жанр шпијунског трилера, нешто налик на Спилбергов "Минхен" и то је негдје најбоља ствар код овог остварења. Гледаоци ће у ствари бити од првог до задњег минута приковани за екран, имајући утисак да не знају како ће се све то завршити, без обзира на то што је стварни расплет добро познат. 

Највећа предност филма је добро написан сценарио, који се суштински бави само потрагом њих двојице за Антом Павелићем, без икаквих идеолошких превирања, без неких памфлетских ствари. У том филму бавимо се конкретно двојицом пријатеља који су се одлучили на тај чин освете, да правда буде задовољена и кажњен човјек који је био један од највећих злочинаца у Другом свјетском рату. Тако да мислим да заслужује велику пажњу из тих филмских и људских разлога, а не из неких погрешних дневнополитичких. Треба увијек да се сјећамо злочина, али треба да будемо спремни и некако да рационално отворено и конкретно причамо о свему, а не да ствари радимо острашћено, јер тако само продубљујемо јаз на овим просторима, а подјела имамо и превише. У сваком случају јако ми је драго што опет сарађујем са Немањом и са Страхињом и мислим да ће ово бити један сјајан филм.

ГЛАС: Једну од врло занимљивих рола имате у серији "Биће нових лета", једној невјероватној причи, инспирисаној истинитим догађајима, која се реализује у врло необичној форми, једној врсти камерне црне комедије о друштву у којем је спољни утисак важнији од стварности?

ВИДОВИЋ: Јесте, "Биће нових лета" је заиста један специфичан текст који је настао, као што сте рекли, по истинитим догађајима који се дешавају у Бањалуци. Наиме једна породица се представљала да има више новаца него што је стварно имала и да се не би срамотили, у смислу како они виде срамоту, они су се затворили у стан и ту су били наредних десет дана, претварајући се за све остале да су на мору. Заиста једна, ја бих рекао, духовита истрага генезе данашњег друштва и пресјек времена у којем се сви трудимо некако да будемо оно што нисмо. Томе су много допринијеле друштвене мреже, гдје гледамо једну врсту савршеног живота свих нас изван реалности. Некако смо као друштво постали таоци и робови тог савршеног живота и онда некако не успијевамо да се ишчупамо из тога и лажима покушавамо да другим људима докажемо да живимо добро. "Биће нових лета" је заиста сјајан пројекат, једна црнохуморна комедија на трагу новог румунског таласа. Редитељ је Гвозден Ђурић и ово нам је друга сарадња, има одличан ауторски приступ, он је и писац овог текста и ту је моја колегиница Тамара Крцуновић, с којом тумачим главне улоге. Увјерен сам да ће овај филм, тачније, пројекат имати запажен успјех и на фестивалима и у биоскопима и на ТВ екранима.

ГЛАС: Занимљиво је у вези са свим овим пројектима, укључујући још и психолошки трилер" "Саучесници" и другу сезону серије "Црне свадбе", да се не ради баш о типичним пројектима за домаћу кинематографију, јако су наклоњени жанровским формама, дјелује чак да Вам они изгледају изазовније од класичних артхаус драма за фестивале, без потцјењивања, наравно, било кога?

ВИДОВИЋ: Трудим се да не одвајам жанровски филмове, него да их одвајам по добром сценарију и то је оно чиме се руководим када бирам улоге. Суштински нема везе да ли је филм артхаус, да ли је крими-филм или је комедија, ја у ствари гледам сценарио. Из текста покушавам да видим шта томе могу да допринесем и колико тај сценарио код мене, да се тако жаргонски изразим, ради. Играо сам недавно рецимо у филму "Овуда ће проћи пут", који је био најуспјешнији српски филм 2023. године, са више од 30 награда на фестивалима, који углавном преферирају артхаус филмове, тако да себе не видим као неког жанровског глумца. Чињеницу да ми се нуде различити сценарији схватам као благослов и срећу, зато што имам прилику да радим у различитим продукцијама и жанровима и са различитим редитељима и писцима.

ГЛАС: Оно што се намеће као питање након набрајања свих поменутих улога јесте колико Вам остаје времена да радите на себи, као глумцу који има далеко шири дијапазон од филмова и серија, да ли, да скратимо питање, остаје времена да радите нешто за своју душу, јер много глуме много даје, али исто тако и много узима?

ВИДОВИЋ: Глума је један мукотрпан посао, посао константног копања по себи, ако мислите да га радите добро, морате много себе да дате у то и онда негдје заиста дође до неког засићења у неким тренуцима. Трудим се некако да између тих улога највише спас потражим у породици, у блиским пријатељима, у људима који су ми драги, да се некако дистанцирам од читавог тог свијета глуме, филма, позоришта и да будем са људима који нису уско у вези са мојим послом. У дружењу са њима пуним батерије, јер човјек који је стално у свом послу, било да је кувар, аутомеханичар или глумац, почиње свој посао да схвата као обавезу, а када први пут осјетим да је мени глума обавеза, ја ћу се дубоко запитати како да наставим даље. За сада, хвала Богу, то још није случај с глумом. Глума је за мене изазов, благослов и јако сам срећан што радим оно што волим. Можда то звучи као флоскула, али заиста сваки пут кад идем на снимање или на пробу осјећам једну врсту и одговорности и узбуђења и радости на крају крајева.

ГЛАС: Када смо већ код посла за своју душу, ту је и Позориште "Градишка", ту је фестивал "Љубица." Како се ови пословни задаци уклапају са осталим професионалним обавезама и шта се дешава, како у театру из Градишке, тако и са "Љубицом", који су дочекани посљедњих година са бројним похвалама?

ВИДОВИЋ: На функцији директора Градског позоришта "Градишка" већ сам више од двије године и најпоноснији сам негдје заиста на фестивал "Љубица", који је први фестивал професионалних позоришта Републике Српске. Трећи је већ у најави, већ смо почели припреме за њега. Ове године ће селектор бити првакиња Народног позоришта Републике Српске госпођица Слађана Зрнић, моја колегиница и пријатељица. Мислим да некако тај фестивал из године у годину напредује и у свом продукцијском, а и у културолошком значају и да је некако примијећен не само код нас, већ и код много колега из Београда, из Србије, Хрватске, Словеније и цијелог региона. Колеге ми говоре да су заиста поноси на то што постоји један истински позоришни фестивал у мору данашњег шунда, кича и опште небриге о позоришту и култури генерално. Мислим да је то заиста успјех самим тим што смо успјели некако да се изборимо да тај фестивал угледа свјетлост дана. Што се тиче самог рада Позоришта "Градишка", ове године смо имали премијеру "У џепу нам само сића", то је био ауторски пројекат колеге Рок Радише. Недавно смо имали новогодишњу представу "Чаробна торта" у режији Александра Пејаковића, а идуће године је планирана копродукција са новооснованим Народним позориштем из Источног Сарајева и о томе ћете, мислим јавност, бити обавијештени ускоро, прецизније негдје почетком идуће године и та представа, тај текст ће бити извођен на отварању фестивала "Љубица", дакле у задњој седмици маја. Такође смо се договорили о сарадњи са Градским гледалишчем "Копар" из Словеније, гдје ћемо гостовати у јуну, највјероватнији са нашом представом "Миропомазани", они ће доћи код нас на јесен идуће године и у плану је такође копродукциона сарадња са њима.

ГЛАС: За једну мању средину рекло би се јако добри резултати?

ВИДОВИЋ: Без претјеривања, Позориште "Градишка" заиста живи један богат живот. Ту је наравно наш драмски студио глуме, који броји више од 50 учесника и надам се само да ћемо наставити у овом правцу и у овом ритму те да ће градска власт и даље имати слуха за нас као што до сада има. И овим путем искрено захваљујем на подршци, заиста је потребно много слуха за умјетност и за културу, поготово за позориште, које, на крају крајева, није профитабилна грана умјетности.

ГЛАС: Неким површним збиром само у посљедње двије године сте на филму и телевизији сакупили око десет улога. Да буде занимљивије, нисте једини, могло би се рећи да је за глумце "златно доба" стигло са ером хиперпродукције серија, са друге стране колико трпи театар, умјетност која тражи дужи, спорији и комплекснији приступ?

ВИДОВИЋ: Сматрам да хиперпродукција није донијела ништа лоше.

Оно што је квалитетно, то ће остати, оно што не ваља, то ће отпасти, као и у сваком послу. Тако да мислим да је прилика да многи глумци добију своју шансу, са том хиперпродукцијом заиста сјајно искоришћена. И многи глумци не би радили да није постојала та масовна продукција серија. 

Што се тиче позоришта, наравно, то је другачија прича, другачији терен, другачија су правила, све је другачије, од тренера до играча, да се изразим спорским рјечником. Позориште је моја прва кућа, моја прва љубав, у позоришту и дан-данас највише уживам и мислим да се прави глумац, наравно то не значи да је то истина, али то је моје мишљење, најбоље осјећа у позоришту и да ту даје најбоље од себе. Позориште је живи контакт са публиком, оно је катарза уживо, нешто што никада не може да се понови два пута и да буде исто, а на филму што се сними то заувијек остаје за нама, тако да је и ту велика одговорност. 

И обје те гране наше умјетности су заиста специфичне, тешке и некако изазовне, али увјерен сам да телевизијска хиперпродукција не значи ништа лоше и да ће позориште увијек имати свој пут. Оно је опстало од античких дана до данас и опстаће и послије нас, тако да се некако не бринем превише за њега. Напротив, мислим да је код нас друштвено ангажовано позориште у посљедњих десет година изузетно јако, порасло је, постало је значајно и свједочимо настанку и игрању многобројних добрих представа у региону.

ГЛАС: Послом сте базирани у Београду, тамо гдје је регионални центар филмске индустрије, играли сте и у Републици Српској, али још се чека озбиљна дугометражна филмска продукција. Аудио-визуелни центар РС посљедњих година озбиљно ради на стварању инфраструктуре и базичне припреме кинематографије. Из Вашег искуства у којем би смјеру требало да иде домаћа филмска продукција, да би ресурси били усмјерени у правом смјеру?

ВИДОВИЋ: Па јесте, имамо Аудио-визуелни центар, ту сам био од почетка његовог оснивања као један од људи који су то покренули и мени је заиста драго што то данас стоји на неким стабилним ногама, што постоје конкурси, што постоје фондови и што се људи пријављују и што се негдје то развија у добром правцу. Филм је заиста скупа ствар, много је потребно и новаца и слуха, али највише је потребно времена да би био направљен добар филм и сваки који буде снимљен је сам по себи успјешан. Увјерен сам да тек долазе бољи дани за кинематографију Републике Српске, али да самим тим што смо направили институцију учинили смо велики корак и сада имамо основу за грађење добре куће, а то је негдје најбитније. 

Такође имам и своју продуцентску кућу са пар пријатеља, ми смо негдје укључени у све те ствари и веома добро знам како то функционише. Могу само да похвалим тај рад, наравно има ту још неких дјечјих болести и то треба да се дотегне, али мислим да смо на добром путу да већ од идуће године имамо један аутентични филм из Републике Српске са домаћим снагама, што би се рекло, са већинском домаћом продукцијом. Надам се да ће тако и бити, то је једна од мојих жеља у новој години.

ГЛАС: Када смо већ код жеља, шта бисте пожељели себи, а шта читаоцима "Гласа Српске" за предстојеће новогодишње празнике?

ВИДОВИЋ: Пожелио бих најприје здравља, такође и људима које волим, а лично себи бих пожелио доста више смирености, мудрости, разумијевања, благости, пожелио бих да више разумијем људе око себе, да не излијећем, да нисам темпераментан, као што јесам иначе. Читаоцима "Гласа Српске" желим да разумију једни друге, да се воле, да буду здрави, да буду паметни и да некако оставе предрасуде по страни, да живе живот који је заиста диван, ако га не посматрамо са неке сиве или црне тачке, него, што се каже, са љубичастим наочарама.

ТРИО

ГЛАС: Са Немањом Ћеранићем и Страхињом Маџаревићем сте радили "Лихвара", "Недјељу", сад и "Вољу", рекло би се, прије свега по резултатима, да постоји одлична међусобна конекција на професионалном и личном нивоу са њима?

ВИДОВИЋ: Мени је са Немањом већ трећи пут да радим и веома се брзо договарамо и сналазимо на сету. Он је режисер који јако добро зна шта хоће, али нема проблем с тим што му понекад понудим нека своја рјешења. Страхиња је увијек ту са нама на сету и он такође и мени допушта да некако своје реплике уобличим, када осјећам да их треба другачије изнијети, да их мало некако прилагодим лику и свом виђењу карактера који тумачим? Мислим да је тај наш однос међусобног повјерења и поштовања заслужан за успјехе свих наших досадашњих филмова и серија.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана