Живорад Недељковић Поезија бољи дио књижевности

Оно најбоље из поезије годинама постаје део обичног говора. Људи су почели да користе Десанкино "Тражим помиловање" или део из "Крваве бајке". То је чудо у језику које треба истражити. Раније су заљубљени младићи говорили девојкама оно Дучићево "Виторог се месец заплео у грању", па чак и они коју нису читали поезију.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Живорад Недељковић, који је за збирку поезије "Овај свет" добио награду "Меша Селимовић".

Недељковићева поезија превођена је на енглески, пољски и руски језик, а заступљена је у свим мјеродавним антологијама савремене српске поезије.

Објавио је осам пјесничких књига. То су "Погрешна прогноза", "Мајка", "Тутин и још педесет песама", "Језик увелико", "Тачни стихови", "Сушти послови", "Негде близу" и "Други неко". За поезију је добио више награда, међу којима су "Бранко Миљковић", "Ђура Јакшић" и "Змајева награда". 

ГЛAС: Гдје је мјесто поезије данас и колико је овај књижевни жанр запостављен?

* НЕДЕЉКОВИЋ: Књига је данас на маргини, а посебно поезија. Поезија никада није имала велики број читалаца, али је преживела. Ваљда је то нека њена тактика или стратегија лирике, што би рекао Слободан Зубановић. Истина је да је поезија успела да претраје. У књижевности квалитетна дјела одолевају времену. Иако се стално кука над судбином поезије, она је превише важна да би нестала. Aко се до сада задржала, то значи да поезија увек има своје читаоце. Оно што у поезији претраје, то је оно што је у сваком језику најеминентније и најбоље.

ГЛAС: На чему је тежиште у награђеној поетској збирци "Овај свет?

* НЕДЕЉКОВИЋ: Иако се ниједна књижевна награда не може унапред очекивати, награду "Меша Селимовић" је још теже предвидети. Поетска збирка "Овај свет" настајала је у последњих пет година. Имао сам идеју да покажем слику света каквог га ја видим. Наслов је парафраза Чика Јови Змају, који каже "Aла је леп овај свет". Желео сам да проговорим о томе да свет више није такав и да нема толико невиности којом се бавио Јован Јовановић Змај. Свет је данас отишао до крајњих граница подношљивости, а за све то су криви људи. У мојој новој збирци осветлио сам мрачне стране, али и доказао да ипак има мало невиности у свету око нас. Човек има нешто добро у себи, али треба да загребе испод површине и да се врати истинским вредностима.

ГЛAС: Добитник сте неколико значајних награда. Како доживљавате та признања?

* НЕДЕЉКОВИЋ: Човек би се сигурно осећао лоше када у поплави свих награда које имамо не би добио ниједну. Када ми не би ниједна припала, вероватно бих се питао шта то није у реду. Суштински, те награде само стварају обавезу. Ипак, мислим да је најважнији један читалац коме је све то упућено. 

ГЛAС: Како оцјењујете књижевну сцену у Србији?

* НЕДЕЉКОВИЋ: Имам бољи увид у поетско стваралаштво. Сваке године читам неколико романа, али то није довољно да створим праву слику што се тиче прозе. Поезија је последњих деценија у Србији вредна и бољи део књижевности у српском језику.  

Имена пјесника

- Код нас се песници ословљавају именом, иако није поезија много читана. Када кажемо Лаза, одмах знамо да је реч о Лази Костићу. Код прозних писаца то није тако. Једини изузетак је Меша Селимовић - каже Живорад Недељковић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.