Живим за тренутак

ПОЗОРИШТЕ, филм, телевизија траже само добру глуму. Добра глума се направи једино великим радом, промишљањем. Примијетио сад да што више газим у глумачке воде, све сам аналитичнији. Сваки лик градим дубоко. Због брзине рада телевизија понекад зна да буде површна, јер глумцу не оставља простора да размишља о улози. Све то иде јако брзо. Серија "То топло љето", редитеља Милана Караџића, показује да и рад на телевизији може и те како да буде озбиљан и креативан.

Ово је у интервјуу за наш лист рекао глумац Aндрија Милошевић,

који ових дана у Бањој Луци снима серију у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и "Пинк" телевизије. 

Прије 10 година у позоришту је играо у представи "Заувијек твој",

по чијим мотивима се и ради ова серија, што му је, каже, нови изазов.

- "То топло љето" је серија која се по много чему разликује од свих оних које су до сада емитоване на телевизији. Радња је смјештена у 1968. годину, стару Бању Луку. То је мелодрама, један позитивистички осврт на вријеме. Серија је пуна носталгије, али и прича о разноразним судбинама. Сви смо дошли спремни за рад. Обишао сам многе градове, Бања Лука ми је једна од милијих средина. Глумци су провјерено добри, сигуран сам да ћемо добро сарађивати. Кад имате добре партнере глумце, и ви правите бољу улогу. Драго ми је што су млади глумци из Бање Луке добили прилику да искажу свој таленат на телевизији, али на један фини начин - истакао је Милошевић.

 Многи глумци сматрају да је позориште најкреативнији начин глумачког извођења. Вама је телевизија обезбиједила популарност. Могу ли та два медија да буду ривали и колико је популарност "кварна роба", како је једном рекла Исидора Секулић?

- Позориште је, нажалост, мало. Узак је круг људи који долазе у позориште. Оно не може да вам донесе популарност. Телевизија је нешто друго. То и треба тако. Постоји гомила људи која не иде у позориште. Гледа вас на телевизији, заволи вас као глумца и онда због вас оде и у позориште. Тамо вас види у једном сасвим другом амбијенту, упозна на други начин и постане редован посјетилац позоришта. То је једна мисија.

 Године учења и тражења глумачких стаза провели сте у Црној Гори. Шта сте понијели из завичаја у Београд, гдје данас проводите највише времена и радите?

- У Црној Гори сам почео каријеру, ту сам направио велике представе, запажене улоге које су ме етаблирале као глумца који је добар. Радио сам са великим именима југословенског глумишта са свих страна. Имао сам прилику да радим са врсним позоришним људима, од којих сам пуно научио, касније сам стекао рутину. Имам 29 година и преко 50 премијера, што је завидна бројка. Јако пуно сам радио као млад, јер сам био прва генерација студената на Aкадемији у Цетињу, све је пало на нас. Свјестан сам тога да ме многе улоге не би запале да нас је тада било много више.

То ми је дала Црна Гора, касније сам отишао у Београд, који је центар овог дијела Балкана. Aко направите каријеру у Београду, направили сте је и у Загребу, Бањој Луци и било ком граду. Мислим да сам на вријеме схватио да треба да одем у Београд.

 Колико Вам помаже, а колико одмаже Ваш црногорски темперамент у Београду? 

- Не припадам глобалној визији црногорског менталитета. Ја сам човјек који је обишао многе градове и од свих узео понешто. Истина је, без мог никшићког темперамента, безобразлука и храбрости да све то направим, а да немам респекта негативног ни према коме, него да радим и учим, тешко да бих успио. Помаже ми и мој ведар дух да се пробијем и стварам заједно са многим вриједним људима.

 Кад нисте на сцени и пред камерама, шта је то што Вас испуњава? 

- Ја сам хедониста, у свему проналазим живот, у путовањима, изласцима, љубави. Сувише сам широк да бих се затварао у четири зида, сликао или не знам шта радио. Све ми је базирано на породичним односима, сусретима, путовањима. Грабим од живота што више могу. Живим за тренутак. У Бањој Луци ми је лијепо, размишљам о улози и уопште нећу да се оптерећујем с тим шта ће бити сутра. 

Милан Караџић

Милан Караџић је јако тежак када је ријеч о младим глумцима. Он је створио многе младе глумце, учинио их популарним какви су они данас, али треба се изборити за то да вас он примијети. Многи су пролазили кроз његове руке па нису остали, човјек има око, непогрешив је - рекао је Андрија Милошевић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.