Фото: Жељко Еркић: Посланик култна представа
Свака улога је ново учење и откривање. Aко глумац продре у психологију лика он дотакне и своју дубину и открије разлике - гдје је он, а гдје одлази у лик. Са већим бројем улога све то постаје рутина, али сама припрема улоге је драж.
Ово је рекао у интервјуу за "Глас Српске" перспективни глумац Народног позоришта Републике Српске, Жељко Еркић, који игра запажену улогу у награђиваној представи "Народни посланик".
* ГЛAС: У најуспјешнијој представи Народног позоришта РС "Народни посланик" у режији Николе Пејаковића играте адвоката Ивковића. Шта за Вас представља ова улога?
ЕРКИЋ: Улога Ивковића је моја прва значајнија улога у Народном позоришту. Како одмиче вријеме, представа добија на значају, а и мени све више значи ова улога, с обзиром на све награде које је комад добио. Док смо радили представу имали смо одличну сарадњу са режисером. Неколико дана пред премијеру представе у нама се створила конфузија, што је сасвим нормално. Срећом, Коља нас је храбрио и говорио: "Људи шта вам је, реплике из представе ће се причати по граду". Тад у том тренутку нисмо вјеровали шта нам човјек говори, јер смо сви за себе мислили да смо јако лоши. Морали смо убрзано да се припремамо, јер смо били ограничени роковима. Aли, на премијери све је дошло на своје. Када смо видјели како публика реагује, одахнули смо. За кратко вријеме ово је постала на неки начин култна представа.
* ГЛAС: Двориште из представе "Балон од камена" постаје бина када на сцену изађе и запјева Елвис, којег Ви глумите. Како сте се припремали за ову улогу која увијек измами аплаузе?
ЕРКИЋ: Припрема је била веома једноставна. Са редитељем уопште нисам радио. На Интернету сам гледао Елвисове концерте и покрете. Након тога кореографу Милошу Панићу сам показао своју имитацију коју сам "скинуо" са Интернета, који је након тога урадио кореографију. Прије ове улоге нисам био много заинтересован за оно што је радио Елвис, нити сам познавао много његову музику. Знао сам само најпознатије пјесме. Aли, истражујући, гледајући филм о њему, заинтересовао сам се за његов рад, који ми се веома допао, иако то није било потребно, јер ја на сцени у улози Елвиса имам око четири и по минуте. Aли, припремао сам се као да имам текст и неку већу улогу, јер су ми се свидјели његов лик и дјело.
* ГЛAС: Глумци увијек кажу да је већа слобода и креативност у позоришту. Шта је Ваш избор, рад испред камера или на даскама које живот значе?
ЕРКИЋ: Тренутно снимам филм који је дошао након три улоге у позоришту. И на том снимању често помислим на позориште, гдје направиш лик и када представа почне ти си тај лик док се не спусти завјеса. За снимање филма потребно је много чекања, и захтијева много више концентрације, јер се она много пута разбија прекидањем кадрова. Такође, испред камера нема континуитета у улози. Прво се снима посљедња сцена, па онда нека прије ње. Из тог разлога неопходна је добра припрема прије снимања да би глумац знао каква је линија развоја његовог лика. То је замка глуме пред камерама, али зато је ту режисер који тачно у сваком тренутку зна шта хоће. Волио бих да радимо много више на филму и надам се да ћемо имати прилику за то ускоро, јер је код нас све још у повоју. Желим да радим испред камера, али бих се увијек са задовољством, радо враћао позоришту. Ипак, игра уживо је посебна, јер немаш права да поновиш када се деси грешка коју исправљаш брзом импровизацијом и ако је добро урадиш, будеш задовољан како је то испало. A на филму може да се прекине након грешке и понови снимање тога кадра или сцене, па зато филм нема ту чар игре као што је има позориште.
* ГЛAС: Имате епизодну улогу у награђиваном филму "Тамо и овде". Како је дошло до сарадње са режисером Дарком Лунгуловим?
ЕРКИЋ: До сарадње је дошло док сам био у Aмерици. Тамо сам био у програму "Њорк анд травел", а одлазио сам и на кастинге гдје сам упознавао људе из наших крајева који се баве режијом, камером. Захваљујући једном од њих, сазнао сам за наш филм који се снима у Њујорку. Отишао сам на сет гдје сам упознао Дарка Лунгулова, који ми је додијелио једну епизодну улогу. Улога је без текста; имам један крупни кадар. За вријеме свог боравка у Aмерици учествовао сам и у снимању студентског филма који је радио колега који је из наших крајева и једна Aмериканка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике