Жељка Паић, академска сликарка, за “Глас Српске”: Послушност и умјетност не иду заједно

Миланка Митрић 23.08.2022 08:07

Фото: Жељка Паић, академска сликарка, за “Глас Српске”: Послушност и умјетност не иду заједно

Излагање у Паризу је остварење сна! Захвална сам организаторима сајма који су ме позвали да будем дио догађаја који је на тако престижној локацији и има много посјетилаца.

Рекла је ово у разговору за “Глас Српске” бањалучка академска сликарка Жељка Паић, чији радови ће бити изложени на сајму у Паризу, који ће трајати од 1. до 4. септембра, истичући да, осим што већ има подршку публике у Паризу, овог пута ће имати и посјетиоце из Холандије, Аустрије, Пенсилваније, те једног колекционара који у Париз стиже из Калифорније.

- Све то у мени буди емоције и велику захвалност - додала је ова умјетница.

ГЛАС: Која дјела ћете Ви изложити и шта можете да нам кажете о њиховом настанку?

ПАИЋ: Одлучила сам да поставка мојих радова на изложбеном зиду буде симетрична и да се као лепеза шири из прошлости у будућност. У центру ће бити изложена најстарија слика (од изложених) “Strenght” (2017) која је инспирисана Паризом и мојим ранијим посјетама. Она је већ била изложена у Лондону на ТОАФ и у Банском двору, али нисам могла да замислим да излажем у Паризу и да њу не поведем кући. Поред ње ће бити слике настале пред пандемију, гдје сам експериментисала са огледалцима која су залијепљена на слике које чине да посматрач постане дио умјетничког дјела. Са крајева ће бити слике настале за вријеме пандемије и “постпандемије” које су изашле ван оквира у сваком смислу, као што је слика “Curiosity” (2022). Тако сам видјела одговор на тему “Focus Art Boom”.

ГЛАС: С обзиром на то да су геометрија и архитектура главна инспирација за Ваше радове. Да ли су ови радови настали подстакнути истом инспирацијом као раније?

ПАИЋ: Постоји нит у виду реда и геометрије, која се увијек протеже кроз моје радове. Они се временом надопуњавају новим елементима, али могу доживјети и драстичне трансформације тематски, а да не изгубе ту нит. Досадно ми је да понављам исте боје на сљедећој слици, јер већ знам како се “понашају”, увијек ћу експериментисати са новом нијансом, урадићу нешто другачије. Исто тако морам да будем надахнута неком емоцијом, мишљу. Енергија умјетника се преноси на рад и само тад кад је има публика се може повезати са дјелом.

ГЛАС: На изложби у Паризу бићете једна од умјетница чији радови приказују савремену свјетску умјетничку сцену. Шта бисте рекли да све чини ту сцену у овом тренутку?

ПАИЋ: Осим НФТ грознице, сликарство је поново рођено! Умјетници су имали прилику да се затворе у атеље и да раде, због пандемије, а колекционари су повећали куповину онлајн, тако да су оборени рекорди продаја слика на онлајн галеријама 2020. и почетком 2021. године. Није продао слику само онај умјетник који се потрудио да му се то не деси. Неки умјетници су се вратили сликарству као што је Дамијен Хирст који је прије тога био више у концептуалним водама. Имала сам прилику да видим његове импресивне слике процвата јапанских трешања прошле године у Паризу у “Fondation Cartier pour l'Art Contemporain”.

ГЛАС: “Focus Art Fair” у оквиру којег ће Ваши радови бити изложени осврће се посебно на постпандемијски период и умјетност у том контексту, те је тако тема названа “Focus Art Fair”. Шта је тачно постпандемијски период донио и како се то одразило на умјетност?

ПАИЋ: Сад кад су галерије отворене имамо прилику да видимо реализоване идеје из области ликовне умјетности које су чекале да буду изложене. Умјетничке инсталације и перформанси су можда били више “на чекању” за вријеме пандемије. Лакше је било бити сликар у периоду затворености или креирати дигиталну умјетност. Тренутна ситуација је да треба опстати. Рат у Украјини је утицао на кризу која је прожета кроз све поре друштва и утиче и на умјетност. Онај ко је већ изградио репутацију лакше ће се одржати, али онај ко је тек на почетку може имати тежи период, што не би требало да обесхрабри исте. Умјетник може све!

ГЛАС: Колико је могућности за умјетнике широм свијета, као што је ова и колику подршку добијају или могу да добију што се тога тиче?

ПАИЋ: Многи умјетници могу да добију овакве прилике ако имају квалитетан рад и самоодрживу умјетност. Ако зависе од институција и спонзора то отежава учешће на важним интернационалним догађајима. Та самоодрживост јесте оно што је мени омогућило да учествујем на изложби јер су моје слике главни спонзори, а добила сам још 20 одсто суфинансирање из буџета Републике Српске. Наравно, значила би ми већа подршка, јер се ради о огромним трошковима, али бар нисам морала одустати од ове прилике. Колико год да је било тешко уклопити се у овај систем као умјетник, ја сам регистровала умјетничко стваралаштво и доприносим буџету РС кроз плаћање доприноса, пореза и обавеза захваљујући продаји умјетнина у иностранству. По мени је то исправан пут, да доприносимо, а не само да тражимо. Кад доприносимо онда имамо право и да тражимо.

ГЛАС: Какве су, према Вашем мишљењу, излагачке могућности у Републици Српској. Да ли су тренутни изложбени простори довољни и какве промјене би требало да се десе на том пољу?

ПАИЋ: Има довољно изложбених простора и културних установа, али су неке од њих резервисане за узак круг умјетника или не користе у потпуности просторне капацитете и вријеме. Једино сам имала прилику да излажем у Банском двору и могу само да дам све похвале тој установи.

ГЛАС: Како умјетници и млади умјетници да (пре)живе од онога што стварају?

ПАИЋ: Нема формуле, али има неких сигурних одабира - пуно рада (продуктивност), пуно учења, упорност, стрпљивост и толерантност. Умјетници кад заврше академију тек тад требало би да почну да се боре, а најчешће се тад уплаше и одаберу неки сигуран посао који често пресуди да не буду умјетници. Неко им је рекао да ту нема хљеба, а они су послушали. Послушност и умјетност не иду заједно, треба имати карактер и мислити својом главом.