Вучићевић: Изложба „Припреме за рај“ је компилација свих мојих умјетничких сазнања

БЕОГРАД - Умјетница Дејана Вучићевић казала је да је изложба Припреме за рај“ резултат дугогодишњег умјетничког истраживања, путовања и искустава из живота у Србији и иностранству.

 „Ова поставка је скуп увида у свет уметности - у лирски свет, поетски, али и у свет душе једне жене. То је, заправо, чин сакупљања мисли, осећаја и поступака према себи и свету који нас окружује“, истакла је Вучићевић.

Изложба, отворена 16. новембра у галерији београдског биоскопа „Балкан“, ослања се на страствено прикупљање ретро тканина и одјевних предмета, од којих су неки стари и читав вијек.

„Ту су и разне групе предмета које су ушле у ове кадрове да би употпуниле слику тог мог света зачудног који сам зидала још од прошле године. Када сам боравила у Паризу, у Цитé дес Артс, то је уметничка резиденција Ламборова, тамо је та идеја доживела своју почетну зрелу фазу да би се реализација десила овог лета и пролећа“, додала је умјетница.

Како је објаснила, изложбу чини осам фотографија великог формата на којима је по једна њена јунакиња.

Свака фотографија носи симболичан назив – „Дом“, „Ручак“, „Чај у пет“, „Пучина“ – кроз које се умјетница бави универзалним темама, укључујући неизбјежност одласка из овог света.

„Ове фотографије одражавају опсесивно стање изазвано губитком драгих особа. Оне су омаж животу, упркос теми одласка. Моје јунакиње стоје непомичне, са скривеним погледима иза маски, чиме се додатно наглашава њихов зачудни карактер“, објаснила је Вучићевић.

Изложба је, према ријечима ауторке, прожета личном поетиком и деликатношћу.

„У ствари сматрам да је негде врло фрагилна и нежна, пуна неких женских нота и као што рекох једном врстом слагалице, по многим нивоима, да бих добила тај један кадар који је малтене као неко одигравање на једном сценском постољу“, рекла је она.

Посјетиоци су изложбу доживјели као надреалну и интригантну, при чему маске на лицима јунакиња отварају питање идентитета и емоционалне дистанцираности.

„Маске скривају поглед, чиме изазивају осећај усамљености и отуђености, а истовремено провоцирају посматрача да интерпретира радове из сопствене перспективе“, додала је умјетница.

Вучићевић је открила да јунакиње смјешта у полунапуштене или напуштене амбијенте београдских вила и станова, често из периода пре Другог светског рата, чиме изражава носталгију за архитектонским наслијеђем које нестаје.

„Део пројекта су и тканине из 19. века, резултат дугогодишњег сакупљања финих материјала. Спајајући неспојиво, ови елементи добијају нови живот у контексту мојих радова“, закључила је уметница, додајући да у овом аспекту уметничког израза осећа да је „потпуно своја“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.