Вријеме за вјештачење

Откад ме има, један налог имам. Сви га увијек имамо, јер ту је увијек: налог времена. Вријеме налаже, оно налаже истински, не заобилази, не превиђа, нема слабости ни склоности. Будући да је овако савршено, не изненађује то што је вријеме потпуно равнодушно према томе како неко доживљава, разумије, тумачи, па чак и пориче његов налог. Вријеме поуздано зна да свако носи тај налог, а на све остало слијеже раменима и одмахује руком.

И заиста, у свему што се може или не може, у очекиваном или у зачуђујућем, налог времена је растезљив али неприкосновен. Све што људи чине, или не чине, одговор је на налог времена. Ми људи, и не само ми, живимо тако што вријеме трошимо, искориштавамо, проводимо, испуњавамо, прекраћујемо, развлачимо, убрзавамо, успоравамо, губимо, добијамо, надокнађујемо, дајемо, убијамо... Из овога је произашло оно што називамо вјештином. Вјештине су она поступања која нам изгледају као успјешнији одговори на налог времена. При томе се служимо разноликим мјерилима успјешности: брзина, снага, окретност, издржљивост, дјелотворност, обухватност, истанчаност, домишљатост, предузимљивост, изражајност, духовитост, слобода, доброта, истина, љепота...

Вјеште одговоре на налог времена, односно вјештине, изналазимо сами и усвајамо од других. Вјештине се преносе. Могу да постану заједничке савременицима и општа тековина покољењима, до даљег. Пренос вјештина догађа се у времену, па и он мора да буде вјешт да би успјешно одговорио на налог времена. Вјештине тог преноса су производња, представа, саобраћање, обучавање, вјежба, памћење, предање...

Вјештине се, тако, похрањују у средства која их преносе. Баратање средством, наравно, захтијева стицање вјештине, у супротном је трапаво. Дакле, вјештина се преноси средством, а баратање средством је вјештина. Послије вјештине, вјештина. Увијек налог времена, увијек вјештина. Aко нека вјештина стане на реп налогу времена, она и онда стоји на том налогу и одговара на њега. Aлхемичари су, на примјер, налог времена окачили као мету и гађали га каменом мудрости, и, било да су тај налог машили или погађали, они су увијек циљали њега. Тако је и са осталим вјештинама. Подвиг вјештине, у ствари, није у томе да она представља властити подвиг над налогом времена, него у томе да побуђује надахнуће за вјештину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.