Вриједност Дучићеве поклон збирке

ТРЕБИЊЕ - Једна од незаобилазних дестинација у туристичкој понуди Требиња свакако је Музеј Херцеговине, мјесто у коме бројни посјетиоци најјужнијег града Републике Српске имају шта да виде.

Музеј Херцеговине, мјесто гдје је приказан историјски развој Требиња од праисторије до данас, изазива интересовање бројних Требињаца, али и ученика из свих дијелова РС који у оквиру екскурзија посјећују Требиње.

- За туристе који су поријеклом из Требиња и Херцеговине, најинтересантнија је етнолошка изложба, али велико интересовање влада и за Дучићеву збирку - каже директор Музеја Херцеговине Весељка Салатић.

Она напомиње да годишње око двије хиљаде туриста обиђе ову музејску установу и напомиње да су посјете током љета најбројније.

- Овдје је, у правом смислу те ријечи, пресјек културе овог подручја од праисторије до данас. Некима је најинтересантнија збирка Aтанасија Поповића, а пажњу многих привлаче и пејзажи Милене Шотре или поклон збирка Радована Ждрала. Свака посјета Музеју се непланирано, наравно на радост гостију, продужава - напомиње Весељка Салатић.

Проблем смјештаја је разлог због којег Требиње није добило још неколико интересантних поставки.

Једна од најзначајнијих поставки у Музеју Херцеговине је она великог српског пјесника Јована Дучића "Милом Требињу".
Стална поставка Дучићеве поклон збирке "Милом Требињу" отворена је 8. априла 1996. године. У овој поставци нашло се мјеста за 14 слика наших и иностраних умјетника. Слике су рађене углавном на платну и картону у разним техникама, уље, темпера, угљен-пастел, бакрорез, линогравира. Ту је и монументална таписерија француске производње, мозаик, 73 експоната камене пластике, неколико фотографија, амбасадорско одијело и 20 ордена који чине вјечиту збирку. Овај и овакав пут у историју, сјећање на Дучића, оно што је подарио свом граду, као и пресјек његове дипломатске и пјесничке каријере, неизоставан су дио туристичке понуде Требиња, а свакако и Музеја Херцеговине.

У Музеју Херцеговине кажу да посједују изузетно вриједну природњачку збирку, која нигдје није постављена. Ту је и историјска збирка која тражи своје просторе, као и многи депои.

Експонати

- Да би се сачували експонати, неопходна је санација дијела крова, као и фасаде Музеја Херцеговине. Имамо чврста обећања од министра просвјете и културе РС Aнтона Касиповића да ће се овај проблем у најскорије вријеме ријешити - рекла је Весељка Салатић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.