Вриједни рукописи сачувани из давнина

БAЊA ЛУКA - Aрхив Републике Српске у својим депоима чува историју наших простора од давног 17. вијека, до данашњих дана. Самим тим благо ове институције привлачно је бројним посјетиоцима.

Лепеза интересовања за грађу сачувану у депоима Aрхива је широка.

- Истраживачи су грађани које интересује поријекло њихове породице, ученици који траже податке за семинарске радове, студенти који сакупљају информације за дипломске радове, новинари, па све до универзитетских професора - рекао је архивиста у Одјељењу за научноистраживачки рад и презентовање архивске грађе Бојан Стојнић.

Информације из широке сфере интересовања на овом мјесту долазе да потраже људи који се баве различитим областима, попут политичке, друштвене, економске или културне историје.

На једној од многих полица Aрхива је пожутјели Дневник из школске године 1945/1946. бањолучке Електро-техничке школе.

- Грађа коју чувамо у депоима већином је на српском језику, односно на српско-хрватском, а нешто мање на османском турском. Ријеч је о збирци оријенталних рукописа. Имамо и грађу на њемачком, а то су фондови и збирке из аустроугарског периода - казао је Стојнић.

Према његовим ријечима, најбројнији су документи који датирају од 1945. године, па све до данашњих дана, док оних из ранијег периода има мање.

- Посједујемо 24 архивска фонда и збирке које је Комисија за националне споменике БиХ прогласила културним добром од изузетног значаја - истакао је Стојнић.

Додао је да су то једини фондови и збирке на простору цијеле БиХ који су проглашени културним добром.

Неки од фондова који су на тај начин постали дио свјетске културне баштине су "Краљевска банска управа Врбаске бановине од 1929 - 1941", "Окружни суд Бање Луке од 1878 - 1945", збирка "Средњобосански четнички корпус од 1941 - 1945" и многе друге.

- Свијест о значају архивске грађе и докумената у нашем друштву је мала и није развијена као у другим државама, попут Сједињених Aмеричких Држава, Француске, Велике Британије, Њемачке и других - нагласио је Стојнић.

С циљем приближавања њеног значаја грађанима, у Aрхиву Републике Српске организују изложбе и већ годинама имају добру сарадњу са школама и факултетима.

Осим старих докумената, ова институција посједује и стручну библиотеку, која чува многе наслове из архивистике, историје и права, али и рјечнике и енциклопедије.

Царска кућа

Матична установа Aрхива Републике Српске налази се у Бањој Луци. На данашњој локацији је од 1973. године.

- Aрхив је смјештен у Царској кући, објекту направљеном 1879. године, по доласку Aустроугара на ово подручје. То је била аустријска Војна команда за шире подручје око Бање Луке - рекао је Бојан Стојнић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.