Враћен живот фрескама

БAЊAЛУКA - Посао вишечланог тима посвећеног дуготрајном раду на реконструкцији архитектуре и фресака херцеговачког манастира Завала ушао је у завршну фазу.

Како је за "Глас Српске" рекла вођа пројекта, рестауратор и конзерватор Завода за заштиту културно-историјског насљеђа РС Милица Котур, тренутно се одвијају завршни радови прегледања свих површина и санирање дијелова гдје се уочи да су фреске нестабилне.

- Манастир је архитектонски потпуно прилагођен свом окружењу, херцеговачком камену и природи, тако да је његов сјеверни зид, у ствари, жива стијена, док су три зида сазидана, што му даје изузетну вриједност и значај - истиче Котур.

Према њеним ријечима, његово богатство је значајно и због самих фресака у манастиру, јер су јединствене и другачије од свих других у БиХ, будући да је унутрашњост цркве комплетно осликана.

- Тако у Завали постоје фреске које датирају из 1619. године, а радио их је велики српски сликар из 17. вијека, хиландарски монах Георгије Митрофановић, један од најзначајнијих фрескосликара из тог периода - каже Котур.

Она истиче да су у манастиру затекли прилично оштећене фреске, до чијег је пропадања највише довео "зуб времена", те да је спољашњи дио манастира доста оштећен током рата.

- Доста смо урадили на рестаурацији фресака око олтара, које су биле прилично угрожене, јер је један дио зида био потпуно напукао. Међутим, успјели смо да их спасемо. Интересантно је да се баш ту налазио дио веома значајног живописа, који је такође у потпуности спасен - прича Милица Котур.

Према динамици рада спасавања фрескосликарства манастира Завала, сви послови би требало да буду завршени до краја године, када ће цијели манастир засијати пуним сјајем.

- Сада са сигурношћу можемо рећи да је спасен живот манастира, о чијем статусу и богатству свједочи његова богата и значајна историја, коју има мало који манастир на овим просторима - додаје Котур.

Манастир Завала налази се на рубу Поповог поља, подно планине Острог и један је од најзначајнијих духовних светилишта овога краја. Поузданих података о времену његовог настанка за сада нема, али се оквирно зна да је вријеме његовог настанка крај 15. и почетак 16. вијека.

- Интересантно је да је у Завали своје прве искушеничке дане провео Свети Василије Острошки, те да је вјероватно зато и врло архитектонски слична манастиру Острог, што му даје јаку духовну вриједност - каже Милица Котур.

Документарни филм

Поред манастира Завала, Милица Котур ради на рестаурацији фрескосликарства и на великом броју других манастира на подручју Херцеговине. Цијели тај процес је забиљежен оком камере Драшка Гајића са Радио-телевизије Републике Српске, чији ће снимци бити уобличени у документарни филм посвећен фрескосликарству и живопису.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.