Властимир Судар: Нови естетски дах у српској кинематографији

Снимање филма "Границе, кише" почело је јуче на Цетињу и трајаће четири седмице. Прве двије седмице смо у планинама Црне Горе, а друге двије у Херцеговини, искључиво у околини Требиња.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" режисер Властимир Судар и додао да је филм резултат заједничког рада "Балкан филма" из Козарске Дубице, Удружења филмских радника Црне Горе и "Дрина филма" из Београда.

Продуценти су Тихомир Станић за Републику Српску, Карло Калезић за Црну Гору, а извршни продуцент је Немања Стаменковић у име "Дрина филма" из Београда.

- Скупљена је млада и веома талентована екипа у којој је и директор фотографије филма "Тилва Рош" Милош Јаћимовић. Ту су и веома искусни филмски радници са ових простора да нас подрже, попут Илије Николића Свеца. Очекује се и партиципација Хрватске, и још неких земаља, па видјећемо - рекао је Судар.  

* ГЛAС: Можете ли нам нешто више рећи о самом сценарију за филм "Границе, кише"?

СУДAР: Сценарио за филм смо написали са жељом да на један нови начин прикажемо свијет који нестаје, опустјела села, поготово у планинским предјелима. Можда звучи драматично, али ово је љубавна прича са пуно наде, оптимизма и хумора. Сценарио је добио једну од првих награда за пројекте у развоју, "CineLink", у оквиру "Сарајево филм фестивала" 2008. године. Многи филмови који су били са нама у конкуренцији су већ снимљени, а по један из Турске и Румуније су још прошле године добили најважније награде на Берлинском филмском фестивалу. Надамо се да ће се и "Границе, кише" што прије реализовати.

* ГЛAС: Писали сте сценарио заједно са Николом Мијовићем. Какво је искуство било сарађивати с њим?

СУДAР: Било је лако сарађивати са Николом јер се знамо доста дуго, ишли смо заједно на исти факултет, дакле припадамо истој "школи", и генерално дијелимо нека слична и етичка и естетска размишљања, тако да је заједнички рад био као пријатељска партија шаха, у којој је било чија побједа у ствари заједничка. Рад на филму је иначе веома захтјеван, па га је и корисно подијелити са неким. Тек сад када под притиском тијесних рокова и понекад презахтјевних продукцијских услова и дође до трења, обојица знамо да је то дио стваралачког процеса. Ипак, драго ми је да то радимо заједно, а кључ је као и увијек у повјерењу.

* ГЛAС: Шта Вас је мотивисало да се прихватите режије и писања сценарија за овај филм?

СУДAР: Чини ми се некад да је за све "крив" Емир Кустурица, који је тако млад покупио све те значајне награде док сам ја тек почео основну школу, тако да смо сви у мом разреду хтјели да будемо филмски редитељи. Одједном је било гламурозније бити иза, а не испред камере. Шалим се, помало, то су сад већ нека давно прошла времена. Дипломирао сам режију још 1997. године и аутор сам кратких филмова, документарних, асистирао сам, писао критике и на крају докторирао на једном од највећих југословенских редитеља, Aлександру Саши Петровићу, о којем спремам да објавим књигу. Изнад свега, волим филм, а "Границе, кише" је једноставно пројекат за који смо осјетили да треба да се сними, јер би донио неки нови и естетски и идејни дах у нашу кинематографију. Колико ћемо успјети у томе, видјећемо, филмски рад је велики изазов.  

* ГЛAС: Можете ли нам открити чиме сте се руководили у избору улога?

СУДAР: С обзиром на причу овог филма, били су нам потребни или јако млади глумци, или ветерани. Пошто је радња смјештена у предјеле које јако ријетко виђамо на филму, слиједили смо логику Aлександра Петровића и Живојина Павловића, да се проба наћи што више глумаца из подручја на којем се снима.

Глумци

* ГЛAС: Ко ће чинити глумачку екипу филма?

СУДAР: Главну улогу игра Никшићанка Кристина Стевовић, а ту су и Требињци Станислава Aџовић, Жељко Милошевић, и Момо Бркић. Из Бањалуке ће доћи Марио Лукајић, а из Црне Горе још Дубравка Дракић, Јелена Симић и браћа Бранко и Павле Илић. Остали глумци нека буду изненађење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.