Вјера Мујовић: Живим, а не чекам живот

Снежана Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вјера Мујовић: Живим, а не чекам живот

Трудим се да живим а не чекам живот. Да га живим са свим радостима, жалостима, недаћама, мукама, али негде слободно и радно. Није само важна партнерска љубав. Важно је да одете на пијацу и имате мали сусрет са продавачицом јер то је такође љубав. Не толико дубока и можда је нешто што изгледа површно и кратко, али је и те како важно.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" Вјера Мујовић, млада глумица, мултимедијална личност чија љепота, шарм и непосредност никога не остављају равнодушним. Глумица београдског Народног позоришта Вјера Мујовић најостваренија је на позоришној сцени, и то врло интригантних улога. 

Она је и прави полиглота: говори течно руски, француски и енглески језик... Живи на релацији Београд – Москва... Обожава руске романсе, које предивно пјева на свом првом компакт диску.

* ГЛAС: Чини се да сте више присутни на међународној позоришној сцени него на домаћој?

МУЈОВИЋ: Не бих рекла што се тиче позоришта, али с друге стране је нормално да је лакше да одете у иностранство и нешто снимите и вратите се кући. У Русији сам радила неколико позоришних пројеката, али не могу да се одлучим да живим у Русији, никад нисам могла јер је то земља у којој је све аугментативно, преувеличано и није по мојој мери. Не могу да савладам толики простор и зато се и нисам одлучила да живим у тој земљи, коју обожавам.

* ГЛAС: Необично је то што важите за једну од наших најљепших глумца, а имате мало улога на филму. Како то објашњавате?

МУЈОВИЋ: Мислим онако као што је рекао Иво Aндрић, кад човек мисли да су му се за нешто отвориле очи, онда су му се за много тога другог затвориле. A и судбина је важна у животу. Уписала сам глуму да бих се бавила филмом првенствено. Волим филм, али нажалост у Србији се не снимају филмови по мом укусу. Можда ће се то догодити у будућности. Довољно снимам у иностранству, тако да то тиме надомешћујем.

* ГЛAС: Да ли је тешко играти улоге на страном језику?

МУЈОВИЋ: Не, није проблематично, чак ми је некада лакше зато што када говорите неки други језик, добијате неку чудну храброст, постајете собом неко други. То је нешто што је чудно и занимљиво и ето ја сам слободна у тим језицима, слободна сам и у енглеском, али француски и руски су моје ближе вибрације језичке.

* ГЛAС: Ове јесени Вам слиједе нова гостовања у иностранству?

МУЈОВИЋ: Захваљујући награди коју сам добила у лето у Риги позвана сам на фестивал у Вроцлав, а захваљујући награди коју сам добила у Москви позвана сам на фестивал у Грузију. Следе Москва и Париз, премијера са Радом Ђуричин представе "Човек човеку" у октобру, која ће се прво догодити у Нишу, а потом у Београду.

* ГЛAС: Чему дајете примат у животу и професији?

МУЈОВИЋ: Слободи првенствено и раду, затим машти, путовањима, пријатељима, сусретима.

* ГЛAС: Млади сте, а прошли сте добар дио свијета, много радите у иностранству, има ли ту значајне разлике у односу према  послу који ви радите?

МУЈОВИЋ: Сигурно да ту нема разлике. Постоји само форма. У Русији имате машину за ветар која је тако јака да ме обори на земљу, али принцип снимања филма свуда је исти, само што се у Русији много више чека него у Француској. Што се тиче позоришта, некако је убрзанија ствар. Ово је професија у којој било кога да терате да буде глумац, то је немогуће, а неко може да вас тера да будете инжењер, лекар или слично.

* ГЛAС: Да ли Вам послије те дисциплине у раду тамо у свијету, прија "опуштеност" коју себи можете да приуштите када се вратите овамо

МУЈОВИЋ: Ово је ипак моја душа. Волим ја и стране душе, не мислим да сам ја важнија од других, али ово је наша крв. Отишла бих ја негде другде да не волим ово овде. Имам две куће: Црну Гору и Београд. У Црној Гори сам провела детињство и живела док нисам уписала факултет, а мајка ми је из Београда и на тај начин сам располућена, али човек нешто мора и да препати, али прође. 

Запад

Разлика је у томе што су људи често на западу негде много одговорнији и озбиљнији према свом послу, и код нас се сада већ показује да ништа није Богом дано, али с друге стране ми имамо неко лудило, чак иако ћемо изгубити због тога неки следећи посао, ми ћемо се понашати како нам дође. Мање је те хировитости на западу, људи су пожртвовани, вредни и заиста раде много тога као да им је последње. То код нас није баш случај - рекла је Вјера Мујовић. 

   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.