Видовити ерос

Јер љубав је јака као смрт. (Из "Пјесме над пјесмама")

Поезија је одувек језик над језицима. Кроз миленијуме духа, она је највиши облик говора на матерњем језику. "Вишак језика", рекао би Бранко Миљковић. Надахнути сноп нарочито увезаних речи.

Поезија пледира за доживљај без остатка, за нервну перцепцију матерње мелодије у значењу. Она се указује кад се рука јежи, а крвоток мења ритам у напону емоције што трепери у ореолу песме.

Поезија је прирођенија обичним читаоцима него тзв. ученим главашима што уз ренту тумаче стихове. Она не подноси сујетне интерпретације са унапред припремљеним шаблонима. Не одговара јој анализа са хладним методолошко-теоријским алаткама. Тад се песма измигољи и међу пинцетама "свезнајућих" тумача оставља тек љуску-две од безбројних живих кругова свога хабитуса.

Поезија не признаје сумњу у своје постојање, она исмејава такву немоћ, надиграва препотентне скептике и суди им кроз време, често – истог трена. Без урођеног песничког искуства, немогуће је ауторитативно говорити о поезији.

Пјесма над пјесмама је мера апсолутне поезије, узор песницима широм временã. Име аутора Пјесме над пјесмама непознато је иако се приписује Соломону, хедонисти и поети ватесу, славном јеврејском краљу и мудрацу. Судећи по одликама хебрејског језика са утицајима арамејског, Пјесма над пјесмама је настала између 4. и 3. века пре Христа, а Соломон живео у десетом веку пре нове ере. То је песма њему посвећена.

Хебрејски духовни естаблишмент с почетка није прихватао Пјесму над пјесмама јер се није подударала са канонима вере. Због своје нарочите љубавне сликовитости што је дотицала еротско, сматрана је јеретичком творевином којој није место у Старом завету. Ова несвакидашња песничка творевина слично је пролазила и код неких хришћанских тумача.

У Пјесми над пјесмама не могу се увек извести појашњења комплементарна са библијским учењем, није увек могуће пронаћи адекватна разрешења у равни старозаветног канона. Таква каква је, она тражи доживљај у конкретним сликама, без мистификација и пренесених значења.

И хебрејски и хришћански духовници, прибегавали су алегоријским спратовима тумачења Пјесме над пјесмама. Уместо интерпретације односа двоје љубавника, заручника и заручнице, тумачили су однос Бога и народа, Христа и цркве (душе), Светог духа и Деве Марије, и тиме оправдавали постојање Пјесме над пјесмама у библијском контексту. Захваљујући таквом приступу, Пјесма над пјесмама је надживела препреке и опстала за сва времена као поема са очигледном сликом земаљске љубави.

Приметивши прелепу чуварку винограда, обичну девојку поцрнелу од јаког сунца, Соломон је одводи у свој харем. У присуству других наложница, "сестара јерусалимских", девојка Суламка на очиглед Соломона, непрестано тугује за својим драгим:

"Што је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима... Уста су му слатка и сав је љубак, такав је драги мој, такав је мој мили, кћери јерусалимске... На постељи својој ноћу тражих онога кога љуби душа моја, тражих, али га не нађох." Видевши неизрециву патњу Суламке, Соломон одустаје и пушта је да се врати свом драгом који јој пева:

"Сва си лијепа, драга моја, и нема недостатака на теби... Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама... Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама... Зуби су ти као стадо оваца једнакијех... Врат ти је као кула Давидова саздана за оружје... Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду... Двије дојке твоје као два ланета близанца што пасу међу љиљанима."

Пјесма над пјесмама је непревазиђена химна опијености љубављу. Слика неутаживе људске жудње и узвишеног бола повезаног са радошћу постојања. Она предочава ватру телесне чулности смртног бића располућеног на мушки и женски принцип, у сталној потрази за својом андрогинском половином. Пјесма над пјесмама слави тај ретки еденски спој сугеришући да је човекова земна љубав и даље по слици и прилици Божјој: "Жар је њезин као жар огњен, пламен Божји".

Не само као мера песничког говора о љубави, ова мајка свих песама је и надљубавна формула талента у епифанијској сили надахнућа, видовити ерос које не познаје границе језика у именовању земаљске среће као рајске.

Слово поводом уручења награде "Пјесма над пјесмама"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.