Вида Давидовић: Одговорност тражи моралност

Вида Давидовић, млада драмска списатељица са адресом становања Бањалука – Београд – САД, огласила се индикативним И храбрим фејсбук статусом у којем говори о кенселовању у култури, непотизму, запошљавањима преко везе И бројним другим проблемима са којима се суочавају млади И даровити људи на српској културној сцени и поручује онима који одлучују о њиховим судбинама да одговорност (прије свега) тражи моралност.

Одлучили смо да њен фејсбук статус објавимо у цијелини:

“Одлучила сам да напишем нешто, јер је тешко живети у ћутњи. Из мени непознатог разлога, полако сам почела да примећујем да ме поједине личности са српске позоришне сцене блокирају на друштвеним мрежама. Још би то било и прихватљиво, јер се ради о приватним профилима, али постепено сам почела да откривам да су ме и двије институције (позоришта, београдска) ставила на блок листу (да, десило се). Изненадили бисте се - да, ради о институцијама, а не деци у вртићу. Шта год да сам урадила (хотимично и нехотимично), мада "греха" нисам свесна, НИКО нема право да ми забрани да пратим и учествујем у позоришном животу једног града, а посебно не онога у ком сам студирала, живела и стварала седам година. Врло добро знамо да се та иста позоришта нису потрудила да ми изађу у сусрет дуги низ година (част изузецима који су правили компромисе на које нисам пристајала), те да ме 99 посто људи у Београду до данас пита када ћемо гледати нешто твоје овде, а да ја не знам да им одговорим.

Ми између себе врло добро знамо да годинама нико од нас није радио у београдским позориштима, или, уколико јесте, то је било толико инцидентално да је смешно на то указивати. У седам година свог живота у Београду, извођена сам регионално и у Србији, добијала награде и била позивана да будем у жиријима и комисијама у региону, али никада ни близу Београда. Са којим правом се врши ова култура "кенсела"? Докле више са лобирањем и моралисањем са удобних позиција лепо обезбеђених живота, средњекласног врачарског испијања кафа и оговарања? Докле више са шовинизмом и расизмом у миљеу који не престаје да се буса у прса својом прогресивношћу (највише сам била прозивана јер сам из Бањалуке, најискреније)? Између осталог, у свом роману "Мучнина: о неодрастању" сам говорила и о групи људи која системски кенслује моју јунакињу чак и због нагласка, па бих волела да укажем на неколико чињеница:

1. Ја нисам запослена преко везе, преко маме, тате и елитних београдских кумовских конекција. Све своје емотивне преломе у позоришном свету изгурала сам сама, уз помоћ пријатеља које сам полако стицала и са којим међусобно делим велику меру интелектуалног поштовања и дивљења.

2. Ја нисам чак ни запослена. Многи други који себи дају за право да наступају са позиција моралне супериорности, пак, јесу. И то сви знамо којим везама.

3. Ја годинама седим и учим и читам и пишем и читам све што ми дође под руку. Мора и то неко, док се остатак културне сцене бави фејсбук коментарима. Ни по питању једне ситуације се до сада на фејсу нисам оглашавала. Мислила сам - ако се потрудим да се докажем својим радом, можда не морам да се ваљам у блату купљења моралних поена на рачун других људи. Каква грешка!

4. Предлажем да од данас кренете да блокирате и моралишете људима којима имате шта да замерите: разне врсте страначког запошљавања, сексуално предаторство, неразрешене случајеве сексуалног насиља на сцени и ван ње, апсолутно ненормалне количине опијата који и дају мотивацију за ове године осионости и алавости у којој ништа није довољно, НЕПОТИЗАМ, гатекеепинг културне сцене од пробоја било ког "спољног фактора" који није на разне начине умрежен, а онда прокламовање парола о пролетеријату и испољавање лицемерног и непостојећег марксистичког убеђења (да сте бар остали доследни либерали, као што сте и нападали социјализам пре 15 година, где би вам био крај!) док истовремено не допуштате ником да приђе сцени ко није део бар неке умрежене средњекласне београдске структуре..

Мислим, списак постоји.

Уместо свега тога, замислите, ту сам ја - особа која је каријеру почела са двадесет година и млада жена која тренутно има двадесет седам, која ДОСЛОВНО доживљава кансел од људи који се крију иза институција и онемогућавају ми да видим шта се дешава на културној сцени.

Хвала свима који разумеју о чему говорим. Ћутала сам годинама на прозивке неколицине људи који су ме узели на зуб због дословног неспоразума који се десио пре пет година, када сам била јако млада и када нисам имала појма о томе како чаршија функционише. Грешке признајем и за њих сносим одговорност, али мој текст ће увек бити мој текст ...

А ви? Како ћете ви да преузмете одговорност са својих позиција моћи у којима сте изгубили сваки кантовски морал (не моралисање, тога имате на претек)? Јер одговорност тражи моралност.

То је можда још једна лекција коју нисте стигли да савладате од властитих сујета”.

Вида Давидовић завршила је драматургију на ФДУ у Београду, а потом мастер студије теорије драмских уметности на истом факултету. Тренутно завршава мастер студије креативног писања и културолошких студија у Сједињеним Државама.

Добитница је награда Јосип Колунџић, Катедре за драматургију ФДУ, награде Слободан Селенић за најбољу дипломску драму ФДУ, специјалне награде за драмски текст Хартефакта 2021, Стеријине награде за најбољи домаћи драмски текст за 2021/2022, награде за најбољи драмски текст савременог аутора на 43. Позоришним/Казалишним играма у Јајцу и многих других.

Двије године била је добитник најпрестижније стипендије у Србији „Доситеја“ Фонда за младе таленте, као и Стипендије Фонда за младе таленте Владе Србије за најбоље студенте на 500 најбољих универзитета у иностранству. У САД борави на мастер студијама као Фулбајтов стипендиста.

Врло брзо након објаве овог статуса, који су подржале бројне јавне личности из цијелог региона, очито дајући подршку ставу и проблемима са и иза сцене о којим се гласно ћути. Коментаром на објаву се огласио један од најцјењенијих хрватских позоришних редитеља Ивица Буљан, који је у Народном позоришту Републике Српске режирао драму Виде Давидовић „Мали ратови и кабине Заре“.

„Драга Видо, твој текст је ударац у срж системске хипокризије, поготово оне која се маскира прогресивношћу. Не дај се смањити на "непожељну". Твоја борба против кенсл културе, гатекеепинга и театарског непотизма је борба за душу цијеле сцене. Што се тиче "гријеха" којих ниси свјесна, знамо обоје да нема већег гријеха од тога да будеш жена која не игра игру, која не прилази олтарима веза, која не лаже себи у лице док брани статус qуо. Твоја искреност је опаснија од било којег "спољног фактора" јер разоткрива крхкост пирамиде моћи грађене на фејк морализму и страху од аутентичности. Они те блокирају јер не могу блокирати твој глас.

Јер, како кажеш, "одговорност тражи моралност", а то је управо оно што њима недостаје.Твоја драма, коју сам имао част режирати, руши илузије о рату, тијелу и сјећању. Ниси "спољни фактор" – ти си континуитет оне културе која не смије умријети.Твоја борба је подсјетник да је могуће бити млад, бијесан и непоткупљив у свијету који нуди само компромисе. Држи се јер као што знаш кансел култура је увијек пораз оних који је проводе", написао је Буљан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.