Весна Чипчић: Умјетност инспирација за живот

Моја глума и мој живот се до те мере преплићу да почесто изгубим ту нит раздвајања и нисам свесна где је престао живот, а почела глума. До те мере је посао који сам изабрала моја љубав, да заправо не знам која би то била мера којом бих могла да измерим ту снагу и лепоту.

Ово је у интервју за "Глас Српске" рекла драмска умјетница Весна Чипчић, глумица која већ годинама осваја позоришну филмску и телевизијску публику, а у којој трепере и многе друге умјетности.

Цртање кловнова је једна у низу њених љубави, као и поезија са којом се сваке године дружи на "Бранковом колу". На недавно одржаној манифестацији поводом обиљежавања годишњице рођења Бранка Радичевића, Весна Чипчић надахнуто је казивала стихове, чиме је још једном потврдила снагу и аутентичност умјетничке ријечи.

* ГЛAС: С обзиром на то да већ годинама учествујете на пјесничкој манифестацији "Бранково коло" у Сремским Карловцима, да ли је поезија Ваш други дом умјетности?

ЧИПЧИЋ: Хвала драгом Богу, хвала овој дивној манифестацији, која ме и спојила на најдивнији начин са поезијом. Захваљујући "Бранковом колу" заволела сам поезију, а и научила да је говорим. Током свих ових година, а више од двије деценије сам активни учесник "Бранковог кола", имала сам част и задовољство да упознам највеће песничке великане и ове и бивше земље у којој смо живели и то сматрам својим капиталом и великом добити. Мало је места на којима ми глумци можемо да говоримо поезију и да се бавимо поезијом на начин на који ја волим то да радим. Зато сам бескрајно захвална овој дивној манифестацији, која је мој други уметнички дом. Са великим задовољством и љубављу се сваки пут одазовем и долазим на славље песништва.

* ГЛAС: Колико се на српском говорном подручју његује театар поезије?

ЧИПЧИЋ: Морам да кажем да, нажалост, у Београду, који је двомилионски град, не постоји театар поезије. Театар поезије је постојао када сам била студент Факултета драмских уметности у Београду и то је било једно од посећенијих места нас младих глумаца. Био је то полигон на којем смо се и утркивали, и учили, и натпевавали, и сретали, и упознавали дивне вредне књижевнике. Данас тога више нема.

* ГЛAС: Колико је глума слика живота и колико сте Ви научили о животу бавећи се глумом?

ЧИПЧИЋ: Кад човек изабере посао који воли и када се тим послом бави на начин на који се ја бавим онда то јесте инспирација за живот. Као јако млада у годинама када је требало да се определим чиме ћу се бавити у животу нисам могла да замислим да посао који изаберемо можемо да волимо и да нам на тај начин обележи лични и интимни живот. То јесте жртва, али с друге стране и задовољство, да просто не знам с чиме бих га могла мерити.

* ГЛAС: Да ли је позориште за Вас примарно или једнако волите и филм. Колико је улога у "Снежани и седам патуљака" "излет" у седму умјетност?

ЧИПЧИЋ: Позориште је и пре свега и после свега. Почињем да радим нову представу и то ће ме окупирати у следећа два месеца. Завршила сам арт филм "Снежана и седам патуљака" у режији мултимедијалног уметника Зорана Теировића. Врло је необичан приступ, уживала сам играјући Снежану, која је сасвим другачија у односу на све оно што сам до сада радила.

Та Снежана је добра вила из оних бајки, а труди се да буде и добра вила у овом животу, какав живимо, који је почесто суров и никакав. Премијера тог филма треба да буде у Марсељу ове године.

* ГЛAС: Шта је оно што је Ваш недосањани сан у умјетности?

ЧИПЧИЋ: Много је неодсањаних снова, неотворених фиока преда мном. Укуси се годинама и искуством изоштре, постајемо строжи према ономе што бирамо и радимо, па и према себи. Оно што бих пожелела себи је још већи, тежи и озбиљнији задатак од свих које сам до сада имала у каријери.

Дар

* ГЛAС: Да ли Вам се понекад чини да сте током свих година бављења глумом много дали, а мало заузврат добили?

ЧИПЧИЋ: Никад не добијемо онолико колико заслужујемо и колико сматрамо да треба да добијемо, али све што сам добила сматрам даром од Бога и хвала му за све те дарове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.