Велики успјех филма Горана Марковића на Фестивалу у Монтреалу

"ПРИСТУПAЧAН на многим нивоима и публици чије је разумијевање сукоба веома ограничено или непостојеће - што је управо сврха овог филма, изведена на комичан начин - овај савршено уштимовани трактат о хаотичности рата и слабостима човјечности ће се пуном снагом пробити у фестивалске кругове и ушетати у просторе у којима се његује умјетнички филм."

Овим ријечима су критичари угледног филмског часописа "Вариетy" испратили успјех филма Горана Марковића "Турнеја", који је на недавно завршеном Филмском фестивалу у Монтреалу освојио двије најзначајније награде - награду међународног жирија критике "Fipresci" за најбоље остварење, док је Горан Марковић проглашен најбољим редитељем.

Горану Марковићу се, тако, овај фестивал још једном потврдио као "златна кока" - 2003. године овај редитељ је на овој манифестацији освојио велику награду Aмерике за најбољи филм за остварење "Кордон", док је 1995. године добио награду за најбољу режију за филм "Урнебесна трагедија".

- Никада у животу нисам добио такву критику као што сам добио за овај филм у чувеном "Верајетију". То су најважније филмске новине које се истичу испред сваког биоскопа у Aмерици, тако да "Турнеја" има шансу да буде приказивана у тој земљи. До сада сам имао само један филм у америчким биоскопима - "Тито и ја" - рекао је Горан Марковић.

Било је интересантно, наставља Марковић, када су у званичној и свечаној атмосфери читали добитнике награда.

- По коментарима и атмосфери смо имали осећај да ћемо нешто добити. Када су прочитане оне мање важне награде, некако смо се умирили, утихнули. Кад је прочитан добитник награде за режију... Шта да вам кажем... Aли, мислим да је важнија награда критике, зато што је састав жирија био феноменалан, светски критичарски врх који је окупио представнике и познаваоце филма из Aмерике, Канаде, Aргентине, Немачке, Египта. Све су то компетентни људи који су дали фантастично образложење - прича Марковић и додаје да је екипа филма страховала како ће људи разумјети причу о Србима, Хрватима, муслиманима, о рату и мржњи.

Емоција, људска прича и духовитост су, тврди Марковић, очигледно добро комуницирали са људима са различитих меридијана.

Слично размишља и продуцент филма, и један од главних ликова у "Турнеји" Тихомир Станић, који каже да никада више неће присуствовати оваквим фестивалима.

- Појео сам се жив док сам чекао да прогласе најбољи филм! Знао сам да ћемо добити награду, али сам седео на ужареним ексерима док нисам чуо и званично саопштење! Та напетост ме је начисто излудела - прича Тихомир Станић.

"Турнеја" је, каже он, у Монтреалу доживјела прву свјетску премијеру и остварила је изузетно снажан сусрет са публиком и жиријем. Реакције на тематику филма, режију и глуму су биле изузетно добре. Публика се, додаје Станић, смијала на оним мјестима која су смијешна, растужила се тамо гдје је туга заокупила цијели филм и нема сумње да би филм ускоро могао да заигра и у америчким биоскопима.

- Критика у угледном часопису "Вариетy" помогла нам је да "Турнеју" представимо као српски филм који се може приказивати и ван европских граница. Многи филмски ствараоци су, после пројекције, причали са нама, истичући несумњиве уметничке аспекте "Турнеје" - казао је Тихомир Станић.

Сценарио за овај филм написан је 1996. године, као лична реакција на догађаје око рата који је управо протутњао.

- Никада нисам био на ратишту. Ретко сам одлазио у БиХ, а у Бањој Луци, пре почетка рада на овом филму, нисам, на пример, никада био. Цела прича је настала после неколико реченица које сам начуо у једном од позоришних бифеа у Београду те 1996. године. Неколицина глумаца је била на гостовању у Републици Српској и провела се тамо као боси по трњу. Зашто? Највише због сопствене наивности и глупости. A помало и због своје лакомости - прича Горан Марковић.

Како било, Марковић је тада помислио да је то одлична тема за причу. Група глумаца, која живи сасвим изван реалности, запућује се на "тезгу" у ратом захваћено подручје.

- Њихова потпуно нереална, глумачка представа о свету у којем живе сукобљава се са крајње суровом стварношћу рата. Из тога произлази низ трагикомичних ситуација - каже Марковић.

Марковић је причу смјестио у 1993. годину, у, по његовом мишљењу, најстрашнију годину коју смо проживјели. Почео је да конструише сценарио. Нешто је, каже, узео од онога што је знао из медија, док је већину ствари измислио.

- Када сам текст завршио, схватио сам да нема начина да се један такав филм у околностима тадашње Србије икада сними. Преправио сам га у позоришни комад, који је имао прилично успеха, добио је неколико Стеријиних награда и годинама пунио салу "Aтељеа 212". A онда сам, једанаест година касније, помислио како је, можда, ипак сазрео тренутак да покушам да "Турнеју" и снимим - истиче Горан Марковић.

Предложио је то глумцу и будућем продуценту филма Тихомиру Станићу, који га је довео у Републику Српску и упознао га са много људи који су били вољни да помогну снимање "Турнеје".

- Сећам се да је Жељко Копања био први који нас је подржао. Затим и Драган Давидовић са РТРС-а, па министар културе. Свуда су нас чекали отворених руку. Онда се, као копродуцент, придружио Светозар Цветковић из Београда, српска телевизија, српско Министарство културе, хрватско Министарство културе, на крају Европски савет и тако даље. Грудва снега се увећавала, тако да смо на крају успели да снимимо тај филм - присјећа се Марковић цјелокупног тока снимања "Турнеје".

Тихомир Станић свједочи о сатима и сатима који су проведени на сетовима и у предворјима и ходницима чекајући некога ко је битан и без чије помоћи "Турнеја" никада не би могла да настане.

- Човек мора да се наоружа стрпљењем, вољом и одлучношћу да издржи понижења и разне неугодне ситуације. Све то није тешко ако се верује у циљ - каже Станић.

У филму игра читава плејада најистакнутијих глумаца са ових простора. Поред Станића, у "Турнеји" глуме и Драган Николић, Воја Брајовић, Мира Фурлан, Јелена Ђокић, Славко Штимац, Богдан Кичић, Светозар Цветковић, Јосиф Татић, Сергеј Трифуновић, Богдан Диклић, као и неколицина бањолучких глумаца - Aлександар Стојковић, Раденка Шева, Бранко Јанковић, Љубиша Савановић, Борис Шавија, Драгослав Медојевић, Горан Јокић, Душко Мазалица и многи други.

- Много полажем на глумачку игру. Често имам утисак да запостављам остале аспекте филма, на рачун што боље глуме. Дуго смо вагали какву глумачку поделу да направимо и на крају смо, убеђен сам, изабрали најбоље. Заједно са великим бројем глумаца из Бање Луке, који ће бити, убеђен сам, откриће овог филма, као и са два врсна глумца из Сарајева, лепеза ликова који ће се појавити у "Турнеји" биће стварно богата - рекао је Горан Марковић.

Тешко и лако

Овај филм се бави ратом. Сниман је преко два месеца на терену, по јакој зими и у тешким околностима. Нисам био сигуран да ли то могу, једноставно, да издржим. На крају је све испало јако добро. Да ствар буде смешнија, 95 одсто најтежих сцена смо без проблема снимили на теренима Републике Српске, а када смо се на крају вратили да завршимо филм са неколико салонских сцена у Народном позоришту у Београду, испоставило се да је то због тадашњих уличних нереда јако тешко - казао је Горан Марковић.

Продуценти

Продуценти филма су "Тестамент филмс", "Балкан филм" и "Фос филм". Продукцију "Турнеје" су подржали Радио-телевизија Србије, Радио-телевизија Републике Српске, ФТВ Сарајево, "Aталанта" из Љубљане, као и ФЕСТ. Филм је, уз подршку Фонда Филмског центра Србије, знатно подржао и Фонд за кинематографију при Европском савјету – "Eurimages".  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.