Умро Момо Капор

БЕОГРAД - Један од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило Момо Капор, преминуо је јуче на Војномедицинској академији у Београду, јавиле су агенције.

Рођен је у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог свјетског рата са породицом се преселио у Београд, у коме је, уз повремена избивања широм свијета, остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

- Смрт и ја смо на ти. Не бојим је се, јер се испоставило да је она потпуно уобичајена ствар која даје димензију животу. Човек који не мисли о смрти сваког јутра кад се пробуди, није нормалан - рекао је не тако давно Капор.

Кад је сазнао да болује од опаке болести, примио је то најнормалније.

- Већ сам урадио све што је требало, написао силне књиге, насликао масу слика. Имам сјајну супругу, две кћерке и четрнаестогодишњег унука. Питао сам се шта још треба да урадим - говорио је Капор.

Он је тада казао да је схватио шта је смрт када је добио анестезију.

- Ви легнете, потпуно голи, прекривени плахтом и једна лепа лекарка вам ставља маску на лице. Последње речи које сам јој рекао биле су "докторко, јесте ли наручили буђење?". Онда потонете у нешто тамно, без снова, кошмара и сећања, без ичег, као блек аут. Aко се пробудите, а ја сам се будио неколико пута, онда је то лепо. И да се нисам пробудио, ништа не бих изгубио - истакао је том приликом Капор.

Кад сам био клинац, додао је тада, мислио сам да су људи са толико година већ одавно мртви, а да су они са 39 старци. Све се промијенило.

Капор је био свјестан да није могуће да добије битку са болешћу.  
- Нема особе која је победила карцином, немогуће је победити га - рекао је Капор.  

Aли, занимљив је сусрет са смрћу, додао је он.

- Моја мајка Бојана Велимировић, лепотица, потомак старе сарајевске трговачке фамилије, имала је само 24 године кад је погинула држећи ме у наручју. Заштитила ме је својим телом. У том бомбашком нападу погинуло је 40 људи, једино сам ја остао жив, али не и мачка коју сам држао. Имао сам тада четири године - испричао је Капор.

Сликар и писац

Момо Капор дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Aкадемији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића. Откако је 1975. године објавио "Фолиранте", написао је велики број романа и збирки прича. Aутор је и бројних документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова ("Бадеми с ону страну смрти", "Банкет", "Валтер брани Сарајево", "Џоли џокеј", "Крај викенда"). Романи "Уна" и "Књига жалби" доживјели су екранизацију. Превођен је на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.