Фото: Умјетност у капитализму препуштена тржишту
Умјетности дугујем много, доста сам тога добио, али ми је, са друге стране, умјетност и узела све. Зато сам ја истовремено и захвалан умјетности коју сам открио још као млад ученик у гимназији. С обзиром на то да је у капитализму који смо објеручке прихватили све подложно тржишним законима, тако је и тај стваралачки ликовни процес исто и искључиво остављен тржишту.
Рекао је ово за "Глас Српске" академски сликар Младен Каран, који већ 20 година живи и ствара у Фиренци. У сржи његовог цјелокупног рада је родни крај, Жуљевица код Новог Града. Прича да се радо враћа у завичај, за који га чврсто вежу коријени, али и жеља да нешто учини да се промовишу домаће вриједности.
- Настојао сам да не паднем под било чији утицај јер сам сматрао да мој израз мора да буде аутентичан и оригиналан, да би представљао мене. Сликарство је интимна ствар, а искуство морате сами стећи - сматра Каран.
Изузме ли се изложба у Павиљону "Цвијета Зузорић" у Београду прије неколико година, упркос понудама, у посљедњих тридесет година није прихватао да излаже на овим просторима. Прије двије године приредио је изложбу у Музеју Козаре у Приједору са двадесетак слика под називом "У лавиринту без центра", уз перформанс који никога није оставио равнодушним. Нешто слично је прошле године два пута урадио и у Фиренци.
- Никада нисам тражио никакве спонзоре нити помоћ, чак ни овдје када сам прије двије године организовао изложбу. То је једноставно постао мој начин живљења, ја сам професионалац који плаћа порез и све обавезе држави. Ствараоци који се не понашају тако нестају са сцене - каже Каран.
Извођењем сличног перформанса у Приједору и Фиренци Каран је на неки начин желио да покаже да ниједна средина није унапријед предодређена за одређене врсте умјетности.
- Одлазак у перформанс да би се преко говора тијела и боје дошло до неког резултата био је мој мотив за једну такву манифестацију, изложба и перформанс заједно. У Фиренци сам прошле године имао двије изложбе. Једна је била са Академијом балета и то је био наставак онога што сам почео у Приједору. Прва је носила назив "Егзистенција", а друга "Невидљиви пејзаж" - испричао је Каран.
На његовој изложби балерине су наступиле под кореографијом познатог америчког кореографа Кејта Феронеа.
- Порука изложбе је да сви људи у животу доживљавају успоне и падове, али да је битно да човјек послије сваког пада устане. Хтио сам да ликовним језиком дам подршку нашем духовном и културном уздизању и мислим да је то било јако добро испраћено и од публике и од критике - истиче Каран.
Ипак, Каран највише воли да дође у родни крај и каже да је то за њега посебан доживљај.
- Не доживљавам долазак у завичај као неки повратак. Завичај, као мјесто нашег поријекла, основни је камен-темељац идентитета сваког човјека - прича Младен Каран.
- Припремам се за изложбу Кенедијеве фондације у Театру "Национале" у Фиренци, која ће бити одржана поводом Дана државности САД. Изложићу десет радова, а вјероватно ће бити још аутора - каже Младен Каран.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике