Умјетност мора изградити мостове

У ОВИХ шест година колико сам управник одбио сам многе улоге. Не желим бити напола. Човјек мора све радити до краја. Тако сам радио прије, тако радим и данас - каже у интервју за "Глас Српске" истакнути глумац Милан Штрљић, који је већ шест година на челу Хрватског народног казалишта из Сплита.

Гостовање овог позоришта на "Театар фесту" у Бањој Луци, по Штрљићевом мишљењу велики је искорак у културној сарадњи између Републике Српске и Хрватске. 

- Мене посебно весели пријем публике у Бањој Луци. Очито је да су нам неки проблеми заједнички, да је публика и у нашој причи препознала свој проблем. Добро је да позориште испуњава своју мисију, да повезује људе и шаље поруке пријатељства. То се догодило у Народном позоришту. Видио сам одушевљење у препуној сали Народног позоришта Републике Српске, као и срећна лица мојих глумаца. И то је то. Без обзира на све умјетност мора изградити мостове.

Каква је репертоарска политика Хрватског народног казалишта?

ШТРЉИЋ: Наше позориште је национална кућа са драмом, опером и балетом. Постоје у националним кућама неки критеријуми при креирању репертоара. Мора се водити рачуна о хрватској култури, као и свјетској баштини. Увјерен сам да је тако свугдје у свијету. Французи мисле на исти начин, Енглези такође. Данас кад смо пред уласком у Европску унију, тим је задатак деликатнији. Морамо његовати своју баштину и различитост по којој ћемо сутра бити препознати у Европи. То је једини начин да сачувамо свој национални дигнитет, који неће бити угрожен, али га морамо понудити као препознатљив, а то је прије свега култура.

Ви сте прије свега глумац, али на задатку управника. Колико Вам бављење управничким послом дозвољава да и даље будете глумац ?

ШТРЉИЋ: Посао који радим готово да ми уопште не оставља простора за глуму.  Много се ради, огромна је одговорност. Шест година сам управник, али ја не могу у себи искључити интенданта док глумим. Све ове године жртвовао сам глуму с циљем да помјерим неке ствари и то се у сплитском театру, морам нескромно рећи и осјетити.

Има много публике, сјајних представа, опера и балет су процвјетали, драма такође.  Иницирао сам нову академију студија глуме, театарски центар. Имамо велико Сплитско љето. Марулићеве дане, то су два велика фестивала на које нам долазе свјетски умјетници. Требао бих бити задовољан.

Да ли Вас сцена мами?

ШТРЉИЋ: Наравно да ме мами. Најтеже ми је гледати пробе.

Сваки пут кад гледам моје колеге како раде, нешто у мени кува.

Имам потребу за том "проклетом" сценом. Жеља је огромна, али има времена. Кад све ово прође ухватићу се глуме поново.

Кћерка Ива

Ваша кћерка Ива је глумица у Београду. Пратите ли њене представе и јесте ли јој строг критичар?

ШТРЉИЋ: Кћерка ради, иде јој добро и то ме весели. Мада бих ја волио да ради нешто друго. Глума је њен избор и њен живот. Немам прилику да видим то што ради, па ни да оцјењујем њене улоге, глуму. Важно ми је да је сретна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.