Умјетност као утјеха

БAЊAЛУКA - Умјетност је одувијек нека врста оазе, уточишта у којима би човјек налазио утјеху. Она мири све различитости.

Рекла је ово за "Глас Српске" млада академска сликарка из Приједора Сања Хасић, која је тренутно заокупљена магистарским студијама на Aкадемији умјетности у Бањалуци.

Сања Хасић своје знање о сликарству преноси и на приједорске школарце. Задатак просвјетног радника, каже, прихвата веома одговорно и пожртвовано.

- Људи не успијевају да се споразумијевају међусобно, зато је и задатак просвјетног радника да од најранијег дјетињства његује суптилност дјечијег срца. Кад једно такво срце дозре, рађа се човјек који осјећа, воли и разумије лијепо, племенито и онда када није корисно - каже Хасићева.

Сматра да је брзина којом дјеца усвајају информације са медија застрашујућа. У таквом окружењу дјеца занемарују свој лични свијет маште. Изложени бруталним сценама насиља, брзих и површних осјећања, каже Хасићева, дјеца постепено отупљују за све суптилно и лијепо.

- Задатак наставника ликовне културе је врло одговоран, јер желимо да ученици усвоје осјећај за природно лијепо, да увиде разлику од вјештачког које се граничи са кичем - истиче Хасићева.

Према њеним ријечима, млади људи који се баве умјетношћу имају веома мало прилика да се покажу и докажу. Само умјетници јаки духом могу да изађу на крај са егзистенцијалним проблемима друштва у Републици Српској и уједно да се баве умјетношћу.

- Незадовољни ситуацијом у друштву и слабом подршком, спутавањем, млади одлазе у друге земље, свој дар носе и не остављају у свом граду, држави, него у некој другој, страној земљи. Угушени егзистенцијалним проблемима, све чешће се престају бавити умјетношћу, тако племенитом и префињеном дјелатношћу - сматра Хасићева.

Она истиче да кроз ликовне колоније млади умјетници добијају услове за усавршавање свог ликовног израза.

- Умјетник мора прво да буде рудар у свом атељеу, па тек онда би могао да понуди нешто квалитетно публици. Колоније нам нуде све што је потребно да би наша креативност изашла на видјело и постала активна у смислу излагања у галеријама. Врло сам захвална на томе - каже Сања Хасић и додаје да је тренутно задивљује идеја трајности материје, односно њене пролазности у времену и простору.

Лирска апстракција

- Сликам комбинованом техником, акрилом, уљем на платну, воштаним пастелима и кад игра започне, слика почиње да ми измиче, да титра као одраз лишћа у ријеци. Мој рад се може описати као нека врста лирске апстракције и врло ми је важно да имам позитивно осјећање и мисли док сликам. Нема ништа љепше од откривања љепоте у свему што нас окружује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.