Умјетнички и научни путокази Aкадемије

БЕОГРAД - Сваки проблем који окупира друштво истовремено је и проблем Српске академије наука и уметности, која треба да му приђе полазећи од научних чињеница без икаквих других примеса.

Рекао је ово предсједник Aкадемије Никола Хајдин на централној прослави Дана Aкадемије и 170. годишњице СAНУ. Он је додао да је основни задатак Aкадемије да анализира и изучава просвјетне проблеме на научној основи и да у том правцу јавно дјелује.

- Само укључивањем научног расуђивања можемо помоћи укупним напорима у том правцу. То је заправо наш задатак који у последње време према нашим могућностима и извршавамо - објаснио је Хајдин.

Он је подсјетио на други и много важнији задатак, који се састоји у схватању да је сваки проблем који заокупља друштво и народ у исто вријеме и проблем Aкадемије.

- Aкадемија може и треба да прилази тим проблемима полазећи од научних чињеница, без икаквих примеса ма како се оне називале - навео је Хајдин.

Предсједник СAНУ је говорио о историјату Aкадемије, која је зачета као Друштво српске словесности, а потом током постојања мијењала називе. Он је додао да се из историје Друштва види тежња да оно буде научно друштво, а не само просвјетно и да се у раду оријентише на научне дисциплине, нарочито историју, политичку, црквену, културну и сличне науке.

- Aкадемија је као установа са дугом традицијом развијала науку и уметност извршавајући читав низ задатака које су јој потребе и стварност налагали - закључио је предсједник СAНУ Никола Хајдин.

Централној свечаности присуствовао је државни врх Србије, патријарх Иринеј и бројни представници културног и друштвеног живота Србије.

У умјетничком програму у недјељу увече изведено је "Чудо у Шаргану" најмлађег академика Исидоре Жебељан.

У 170 година постојања СAНУ, као и њених претходника, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука, почев од 1869. године када је примљен први композитор Даворин Јенко па до 2006. године када је примљена Исидора Жебељан, радни састав најистакнутије и најзначајније институције за науку и умјетност у Србији чинило је 20 композитора.

На концерту су изведена дјела музичких стваралаца 21. вијека, чланова Одељења ликовне и музичке уметности СAНУ, шест композитора чије је стваралаштво обиљежило прву деценију новог миленијума: Дејана Деспића, Љубице Марић, Душана Радића, Властимира Трајковића, Ивана Јевтића и Исидоре Жебељан.

Програм

Текстове првих чланова Друштва српске словесности - Јована Стерије Поповића, Симе Милутиновића Сарајлије, Вука Стефановића Караџића и Петра II Петровића Његоша, које је приредио академик Љубомир Симовић, читали су драмски умјетници Наташа Нинковић, Гојко Шантић и Небојша Дугалић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.