Фото: У такмичарском програму има 15 филмова
Међународни фестивал документарног филма “Белдокс”, четврти по реду, који је отворен у сриједу увече премијером документарног филма “О, Гринго!” Дарка Бајића, о српском фудбалеру Дејану Рамбу Петковићу, у програму има 80 документараца из тридесетак земаља.
На самом отварању, пуна велика сала Центра “Сава” претворена је у својеврсну фудбалску арену, уз бурне аплаузе разнолике публике, у којој је било и ватрених навијача, па се двораном завијорила и застава “Црвене звезде”, некадашњег Петковићевог клуба.
Међу публиком су биле многе познате личности из јавног и културно живота Србије, као што су министар спољних послова Вук Јеремић, глумци Тихомир Станић и Дејан Луткић, редитељ Стефан Aрсенијевић...
Водитељ церемоније отварања била је београдска глумица Aна Франић, а звијезда вечери Рамбо Петковић, који је рекао да је Бајић успио да одговори на сва питања која су га мучила, прије свега у вези са тим зашто игра фудбал у Бразилу и зашто није играо у репрезентацији своје земље.
- Ово је велики догађај за Србију и за српски фудбал, који има много талентованих играча - истакао је Петковић, додајући да Србија заслужује да свијет зна ко је рођен у њој.
Премијери филма “О, Гринго!” присуствовао је и Тео Фонсека, бивши потпредсједник Виторије из Баије, првог Петковићевог клуба у Бразилу.
Редитељ Дарко Бајић описао је снимање филма “О, Гринго!” као тежак, али лијеп посао, у којем је уживао, а посебно је захвалио породици Петковића, којег у Бразилу зову Пећи.
Филм “О, Гринго!” свједочанство је о узлазној путањи Петковића и његовој огромној популарности у Бразилу, гдје је званично проглашен најбољим играчем првенства које је освојио у 37. години са клубом Фламенго и око 48 милиона навијача.
Послије премијере на “Белдоксу” филм “О, Гринго!” је 5. маја у Новом Саду, а затим и у Нишу, док ће се од 12. маја наћи у биоскопима.
“Белдокс” се поново суочио са проблемом недовољних финансија за фестивал тог обима, али је његов директор и оснивач Младен Вушуровић поручио да не одустаје.
Четврти фестивал у Међународном такмичарском програму има 15 филмова, који су учествовали на најпрестижнијим свјетским фестивалима (IDFA, “Санденс”, “Берлинале”, “DOK Leipzig”...), док у конкуренцији домаћих документараца представља укупно 16 наслова, од којих 14 премијерно.
Међународни програм обухвата холандски филм “Људи који сам могао бити а можда и јесам” (Boris Gerrets), о велеградској усамљености и недоступности, усликаних мобилним телефоном, белгијски “Као да је име битно” (Eva Kupper) - портрет њујоршког “родног терористе” Џона Корија, као и њемачки “Зелени талас”, аутентичан вишестилски приказ иранских демонстрација против режима.
Филмови у домаћем такмичарском програму говоре о различитим проблемима - из времена Другог свјетског рата, као и недавних ратова на простору бивше Југославије, али и о балканском простору, попут “Балканског дневника: Бугарска” Горана Гоцића.
Међу филмовима у домаћем програму је и “Синема Комунисто” Миле Турајлић, који је приказан и на десетом “Трајбека фестивалу” у Њујорку, а домаћу премијеру имао је на фестивалу “Седам величанствених”, послије свјетске на IDFA у Aмстердаму.
Српски такмичарски програм обухвата и филм “Балканске завесе”, копродукцију са Италијом и Словенијом, која говори о балканским возовима и 21. вијеку.
У програму је и филм “Мицићев кофер” Слободана Симојловића, реконструкција незапочетог филма о српском умјетнику Љубомиру Мицићу, идејном творцу зенитизма и једном од најзначајнијих покретача европске авангарде 20-их година прошлог вијека. Филм о Мицићу намјеравао је да сними својевремено Драган Ве Игњатовић, па је филм и својеврсни омаж том мултимедијалном умјетнику који је трагично страдао 2008. године.
У процесу селекције програма за четврти “Белдокс” учествовали су редитељи документарног филма и чланови Савета фестивала Владимир Перовић, Борис Митић, Игор Тохољ, Иван Икић и оснивач и директор фестивала Младен Вушуровић.
Такође, Вушуровић преузима одговорност за финални избор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике