У Сребреници представљен зборник о културно-историјском насљеђу

Сребреница - У Сребреници је данас представљен зборник радова са научног скупа о археолошким открићима римских остатака на подручју Скелана под називом “Културно-историјско насљеђе Сребренице кроз вијекове”, преносе агенције.

Научни скуп је одржан крајем новембра прошле године у Сребреници, под покровитељством Министарства науке и технологије Републике Српске.

Археолог Мирко Бабић, који је водио археолошка истраживања на сребреничком подручју, оцијенио је излазак ове квалитетно штампане и повезане књиге вриједним културно-историјским подухватом.

Према његовим ријечима, овај зборник ће омогућити да се шира јавност и будућа покољења упознају о богатим археолошким и другим културно-историјским насљеђем Скелана, Осата и Сребренице у цјелини.

Бабић је оцијенио да, поред објављених научних радова археолога и историчара, посебну драгоцјеност представљају радови “Осат - име, границе и величина” професора Драгог Јовановића из Скелана и “Андрић о Сребреници” сребреничког професора Милана Јовановића.

Према мишљењу Бабића, Драги Јовановић је овим радом доказао да је Осат, назив подручја у југоисточном дијелу сребреничке општине, настао према називу за коровску биљку “осат” или “чкаљ”.

- Прилог професора Милана Јовановића о вези нашег нобеловца са Сребреницом изванредно описује феноменалну психолошку Андрићеву анализу необичног карактера Осаћана, познатих дунђера, као и Сребреницу и Сребреничане у приповијеткама “Осатичани” и “Пут Алије Ђерзелеза” - рекао је Бабић.

Љиљана Мандић из Народног музеја Ужице рекла је да објављивање научних радова у овом зборнику скреће пажњу свјетске јавности на изванредна античка открића у овом региону и омогућава упознавање шире културне, научне и друге јавности са изванредним археолошким открићима римске културе и драгоцјеним културно-историјским насљеђем Сребренице.

Она је истакла да досадашња археолошка открића обавезују да се истражни радови наставе, да се конзервирају и валоризују откривени археолошки остаци, што захтијева много рада, знања и новца.

Мандићева је оцијенила да археолошка открића античких остатака из римског доба у Скеланима и другим локацијама на лијевој обали Дрине у сребреничкој општини имају европски значај.

Према њеним ријечима, открића потврђују сличност са налазиштима на десној обали Дрини у околини Бајине Баште, што говори да је овај простор у римско доба био јединствено сједиште и веома развијено и богато подручје, захваљујући рудним налазиштима.

У зборнику, који је издао Археолошки музеј “Римски муниципијум Скелани” уз помоћ Министарства просвјете и културе Републике Српске, објављени су научни радови 19 аутора из Сребренице, Републике Српске, Србије, БиХ, Хрватске и Белгије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.