Традиционално народно пјевање

ТРЕБИЊЕ - Изложба под називом "Традиционално народно певање и игре околине Требиња" отворена је прексиноћ у оквиру Требињских љетних свечаности.

Посјетиоци имају прилику да виде народне ношње, фотографије, цртеже и аудио-записе традиционалног пјевања. Aутор поставке је Јелена Aнђелковић, етномузиколог из Београда, која већ неколико година истражује и изучава народну традицију овог дијела Источне Херцеговине, а изложба на Ушћу је дио њеног дипломског рада.

- Јелена Aнђелковић је већ неколико година систематично изучавала обичаје и народну традицију овог краја, посебно у дијелу традиционалног пјевања и играња, у ствари, оно што је на неки начин свакодневица ових простора. Јелена је све то преточила у дипломски рад, а дио тога можемо погледати и чути на овој изложби - рекла је на отварању изложбе етнолог-кустос Музеја Херцеговине у Требињу Божана Паликућа.

Према ријечима Јелене Aнђелковић, вокална музичка традиција Требиња и околине могла би да се опише као веома архаична и нерафинисана.

- С обзиром на то да музика изражава аспекте људске организације, на основу формалних образаца који су заступљени можемо закључити да је традиционална музика Требиња и околине превасходно усмјерена на изражавање колективизма, како у сфери вокалне, тако и у области хорске праксе - каже Aнђелковићева.

Додала је да се и данас може уочити знатан број примјера традиционалних фолклорних образаца везаних за обредно-обичајну праксу,  која је у значајној мјери очувана.

Иако су се неки обреди и обичаји помало изгубили на садржају, као што је то примјер за Божић, славу, за свадбу, сачували су своју форму и обредну конотацију и тако омогућили континуитет фолклорне праксе на овом подручју.

У оквиру програма изложбе стихове су говорили пјесници Олгица Цице, др Доброслав Ћук и професор Божо Чучковић, који је рецитовао традиционалну народну поезију херцеговачког краја. У музичком дијелу програма наступили су женска пјевачка група КУД-а "Aлат", народни гуслар Вуле Копривица, те Лазо Вуловић, на двојницама.

Ганге

Патријархална заједница и менталитет Херцеговаца и данас су веома очувани и континуитет вокалне традиције веома је очигледан. Aко посматрамо вокалну традицију, евидентно је присуство хетерогених музичких образаца. Знатан број мелодијских примјера везан је за музичку традицију Црне Горе, ганге такође карактеришу значајан слој аутохтоног музичког насљеђа, а примјетни су утицаји ислама и Далмације, истиче Aнђелковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.