Тоде Николетић: Певајући о деци чувам њихова детињства

Певајући о деци ја чувам њихова детињства. Мој песнички кредо је да опевам њихове љубави, занесеност, њихову опчињеност и лепоту, јер ово поднебље даје тако лепу и тако интелигентну децу. Није случајно да су то потомци Николе Тесле, Иве Aндрића, Михајла Пупина и многих других великана.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник за дјецу Тоде Николетић, који је гостујући на недавно одржаном "Театар фесту" приредио прегршт радости најмлађим поклоницима поезије.

* ГЛAС: Колико дјеца данас читају књиге?

НИКОЛЕТИЋ: Када је у питању љубав према књизи и ангажованост деце у читању, нажалост морам констатовати да врло мало читају. Управо из тог разлога што им је путем визуелних медија понуђена сва бенигност овог света, као што су бруталне игрице и све оно што не даје простора дјетету да својом имагинацијом, инвенцијом и својим сензибилитетом креира себи некакву своју причу, него узима готов производ. Ово је велика опасност и мислим да би на овоме понајвише могли порадити родитељи, као примарна васпитна заједница, а затим и школа као секундарна васпитна заједница која мора посветити много пажње њиховом таленту. Када кажем таленту онда мислим свим оним афинитетима деце, када је у питању читање, сликање, певање, односно сви жанрови уметности. Сами смо могли увидети да историју нисмо могли научити, јер је увек била опречна, географија у коју смо се клели више не пије воду и суштина би требала бити у томе да створимо такве уметничке индивидуе по којима ћемо се препознати у свету модерних друштава.

* ГЛAС: Како дјеца реагују у сусрету са пјесницима?

НИКОЛЕТИЋ: Иако сам рекао да медији доносе такве бруталне емисије као што су различити Реалитџ схоњ програми, као што су некакве глуше фарме које доприносе рушењу идентитета личности човека, могу слободно да кажем да сваки пут када сам у Источно Сарајево дошао на Дане дјечије поезије или било којим другим поводом могао сам приметити да у једној интеракцији са Ршумовићем, Добрицом Ерићем, Рашом Поповим дјеца ове људе примају са одушевљењем. Дакле, дете ће ући у чаробни свет књиге само ако му то заиста дочарамо.

* ГЛAС: Какав је квалитет поезије за дјецу данас у односу на поезију златног периода стваралаштва?

НИКОЛЕТИЋ: Од нашег родоначелника за дјецу Јована Јовановића Змаја, код сваког песника идеја је била иста, односно развијати код детета естетске и етичке вредности, нарочито што знамо да су они највећи капацитет сваког друштва, односно да су деца они концентрични кругови који ће у одређеном моменту преузети улогу носилаца друштва.

Поезија мора да буде у складу са њиховим укусима, у складу са њиховим стандардима и мора бити оплемењена и осваремењена управо њиховим мотивима, а то су управо мотиви љубави, мотиви жеље да се спозна свет, да се изграде мостови другарства и оно што је најважније да се изгради комуникација са другим делом света. То је једино могуће путем песника.

Увек сам се трудио пре свега да осликам њихово детињство. Дакле, моје детињство је проживљено и оно је имало интересантних ситуација, али ако бих ми ја сада певао о свом детињству, да ми је мајка прала кошуље пракљачом, да сам пио воду из пискера, да сам из зделе јео пуру?! Не знам колико би то детету било интересантно, али је добро да зна да су и такве ствари постојале.

* ГЛAС: Често долазите у Источно Сарајево и Републику Српску! Шта Вас то веже за ово побнебље?

НИКОЛЕТИЋ: Интересантна је ствар од првог дана када смо започели Дане поезије за дјецу и Богу хвала ево ближи нам се и јубилеј, затим овај Лут фест, па Дани Душка Трифуновића, интересантно је то да овдје постоји тај један културни капацитет и то не само културни капацитет људи који се баве културом. Пре свега, постоји потреба за културом, јер овде је тај задњи концентрични круг нашег језика. Aко језик не сачувамо, ако не сачувамо нашу културу, онда ми као народ не постојимо. Отуда и моја потреба да дођем овдје и поделим радост душе дечије, а и на тај начин пре свега да их испровоцирам и анимирам, да би њихове душе заголицали да би они наставили овим путем који смо ми започели. Ви сте могли приметити да су ово фестивали углавном конкурсног типа и да није суштина довести формираног песника и приказати деци. Не! Aкцент је на томе да управо овде створимо некога по коме ћемо се препознати. С обзиром на то да сам водио већ неколико креативних песничких радионица, могао сам приметити да деца заиста имају непресушан таленат.

Инспирација

* ГЛAС: У чему налазите инспирацију?

НИКОЛЕТИЋ: Управо у томе што сам схватио да постоји тамна и светла страна ове планете. Желим да припадам тој светлој, да вјерујем у то да не постоји други рај него овај који нам је Бог подарио. Желим да уживам у њему пуним плућима. Желим да на одређени начин сву ведрину коју посједујем, љубав према животу и љубав према поезији пренесем на младе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.