Темат посвећен Миловану Данојлићу

Александра Рајковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Темат посвећен Миловану Данојлићу

БAЊAЛУКA - Нови број часописа за књижевност, науку и културу "Крајина", који се појавио ових дана у издању "Aрт принта", доноси богат и занимљив садржај.

- Заправо 37. број "Крајине" обухвата четири књиге, а посебно истичем темат посвећен Миловану Данојлићу, поводом "Дучићеве награде" коју је добио прошле године - рекао је главни уредник "Крајине" Душко Певуља.

У новој "Крајини" читаоци могу да нађу поезију Ђорђа Сладоја, Зорана Костића, Новице Тадића и Јована Делића, као и огледе Раде Симовића, Радивоја Керовића и Жељка Шкуљевића.

- Посебно бих нагласио и нову рубрику коју смо установили од овог броја и коју ћемо наставити његовати у будућности, а то је "Ликовна Крајина". Сваки пут ћемо представити по једног сликара, његовом кратком биографијом и библиографијом, односно списком његових изложби, текстом о њему и са неколико његових радова. Овога пута је то Ненад Зељић - каже Певуља.

Уз "Крајину" се овога пута појавила и књига Раде Симовића, "Драма Републике Српске" у којој се поред Симовићеве налазе и драме Јована Спрема, Ранка Рисојевића, Бранка Брђанина Бајовића, Ненада Тадића, Раде Симовића и Радмиле Смиљанић.

- Овим избором драма покушали смо да проговоримо о драмском стваралаштву у Републици Српској. У нашој библиотеци "Крајина плус" објављена је изванредна књига Саше Радојчића "Разумевање и збивање", четврта књига у оквиру ове едиције која је везана за часопис "Крајина" - истиче Певуља.

Он каже да у тој библиотеци објављују углавном теоријске радове који су на размеђи између филозофије и теорије књижевности.

О етносу и језику

- Књига Радмила Маројевића "Српска политика о етносу, језику, књижевном стандарду и писму", која је објављена у "Крајини плус", сумира десетогодишњу акцију усмјерену према обнови србистике, аутентичне српске филологије. Није се случајно професор Маројевић појавио у улози аутора, јер је он 1991. године објавио књигу "Ћирилица на раскршћу векова" - каже Душко Певуља. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.