Тамо гдје је Aндрић учио прва слова

ВИШЕГРAД - У полутаму Aндрићеве учионице у старој аустријској згради на десној обали Рзава улази скоро побожно група јапанских туриста. Помалени Кичун Ким, с романом Иве Aндрића "На Дрини ћуприја" на јапанском језику и са фотоапаратом у другој руци прилази бојажљиво пишчевом портрету и дуго га гледа. У рукама осталих Јапанаца већ сијевају блицеви.

Тако је у спомен-учионици великом нобеловцу, смјештеној у садашњој згради Пословног факултета, скоро сваки дан откако је отворена, 30. маја прошле године, за вријеме одржавања културно-књижевне манифестације "Вишеградска стаза", Aндрићу посвећене.

У тој учионици је од 1899. до 1903. године мали Иво, слабашан дјечачић који је становао у кући тетка Ивана и тетке Aне Матковчик, завршио четири разреда основне школе.

Част да на мјесту гдје је будући нобеловац учио прва слова говори одломке из Aндрићеве приповијетке "Учитељ Љубомир" имао је на отварању учионице глумац Тихомир Станић који је "говорио из душе и читао срцем", како је забиљежио један хроничар вишеградских културних збивања.

Директор Дома културе и предсједник општинске "Просвјете" Милан Шушњар каже да је учитељ Љубомир и Иву, његовог друга из клупе Стевана Баранца из села Црнчића код Вишеграда, "учио да лијепо треба поступати не само са људима него и са биљкама и животињама".

- Прије отварања Aндрићеве учионице старина Лазо Спахић нам је испричао да је Стеван од свог села пјешачио 12 километара до школе, да је четири године сједио са Ивом у клупи и да су се и касније дописивали. Тако сам пронашао и Стеванову дописницу његовом другу Иви коју му је послао као честитку  кад је писац добио Нобелову награду за књижевност. Дописница је изложена у учионици заједно са Стевановом фотографијом - прича Шушњар.

Шушњар каже да му је Спахић причао да је Стеван касније био кафеyија и да му је Aндрић, кад би долазио у град на Дрини и Рзаву, навраћао на кафу и да се испричају о школским данима. 

- Мали Иво је одлазио и у госте код свог другара у Црнчиће, село под планином Паносом, а Стеван га је водио и код чувене куле у сусједном Велетову, гдје је будући писац сигурно од старијих људи и чуо причу о Стојану Велетовцу, коју је касније преточио у приповијетку "Велетовци".

Књига утисака

Први се у књигу утисака у Aндрићевој учионици са скамијама, катедром са мастионицом и гушчијим пером, ђачким таблицама са јегиштером, уписао књижевник Милован Данојлић. Иза њега стотине обожавалаца његовог дјела на многим свјетским језицима.

A Јапанац Кичун Ким је на енглеском, кинеском и српском језику написао само двије ријечи – "врло импресивно".                                                      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.