Таблет рачунари умјесто кајданки

Бањалука - Таблет рачунари умјесто нотних свезака, Шекспирове драме прилагођене мобилним телефонима, електронске изложбе све популарније, дигиталне књиге и директан пренос опере у биоскопима постали су свакодневица.

То су само неки од примјера како савремена технологија улази дубоко у умјетност и омогућава публици да ужива у садржајима који је занимају.

Комади Виљема Шекспира приређени су за 21. вијек у виду апликација за таблете и смарт телефоне. Драме попут “Ромеа и Јулије” и “Магбета” оживјеле су на “ајфон” апликацијама захваљујући издавачкој кући “Кембриџ университи прес”. Aпликације комбинују текст са аудио записом, коментарима и другим интерактивним контекстом, чиме ће класични комади бити прилагођени дигиталном добу.

- Позитивна страна ове апликације је доступност. На тај начин велики број људи који имају здраве намјере имају прилику да науче нешто ново о Шекспировом стваралачком раду - сматра бањалучки глумац и један од оснивача Градског позоришта “Јазавац” Дејан Зорић.

Истиче да, ипак, те апликације имају и негативне стране.

- Некада смо морали отићи у библиотеку и тражити нове књижевне наслове, а сада све то можемо много брже путем интернета и тих нових апликација. Једна од њих је и “е боокс”, гдје људи купују “Хамлета” и онда га читају путем “ајпеда”. То је веома популарна апликација и користи се на таблет рачунарима - каже Зорић.

На апликацијама за Шекспира читаоци могу истовремено да консултују рјечник, биљешке, фотографије или синопсисе. Још четири апликације за “Богојављенску ноћ”, “Сан љетње ноћи”, “Хамлета” и “Отело” биће објављене идућих мјесеци.

Књига Драгана Великића “Бонавија” прва је у низу електронских књига која је објављена упоредо са штампаним издањем у београдским “Стубовима културе”.

- Сигурно да дигитална књига има предности, али интима коју чин читања носи у додиру са папирним издањем, када подвлачите, пресавијате, то је нешто сасвим друго - каже Великић.

Сматра да је ужитак откривања књига у класичним књижарама непревазиђен.

Љубитељи оперске умјетности у Београду, Крагујевцу, Нишу и Подгорици однедавно могу у биоскопима да гледају директне преносе из њујоршке “Метрополитен опере”. На програму је ових дана била и ријетко извођена опера “Тројанци”. Награђивани серијал који репертоар “Метрополитен опере” преноси у биоскопе широм свијета приказује се у 1.700 биоскопа у 54 државе међу којима је први пут од 2012. године и Србија.

Такође, Бриселска филхармонија постала је први таблет-оркестар на свијету, јер су нотне свеске замијенили овим модерним уређајима.

Умјесто да на концерту окрећу папирне странице, чланови филхармоније прстима прелазе преко екрана рачунара, са којег читају ноте. Замјеном папирних нота штеди се 30.000 евра годишње, јер је до сада промјена концертног програма захтијевала додатно копирање свезака. Међу члановима оркестра влада ентузијазам, а нотне свеске су и дословно бацили послије успјешно тестираног система.

- Нова технолошка достигнућа су одраз новог свијета и времена у којем живимо. Примјена савремених технологија у савременој музичкој умјетности је у том смислу наша стварност и неминовност, при чему ипак добро треба да се чувамо опасности од мача са двије оштрице - рекао је бањалучки композитор Младен Матовић.

Каже да подржава сваку технолошку иновацију која олакшава посао музичарима, а поготово рјешења која помажу да се уштеди новац до кога је све теже доћи.

- Лично сам традиционалиста и један од оних који неће бити срећан ако кроз неколико деценија у оркестрима умјесто музичара буду сједили роботи, јер колико год технологија да узнапредује, душу је немогуће програмирати. Највеће умијеће је у свему наћи праву мјеру и уз сво дужно поштовање према најновијим технолошким достигнућима, искрено се надам да ћемо поред свега што нам носи 21. вијек увијек имати на уму да без човјека нема ни човјечанства - закључио је Матовић.

Електронске изложбе

Библиотека Матица српска из Новог Сада приредила је много електронских изложби. У току је електронска изложба поводом двјестоте годишњице рођења великог њемачког композитора Рихарда Вагнера. Овој изложби претходиле су електронска представљања радова Марка Шагала, Густава Климта, као и дјела великана српске књижевности нобеловца Иве Aндрића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.