Швракићева дјела стотину година послије

Снежана Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Швракићева дјела стотину година послије

ПРИЈЕДОР - Изложбом "Тодор Швракић - стотину година послије" Музеј Козаре из Приједора обиљежио је стогодишњицу од прве ликовне изложбе приређене у овом граду.

- Тодор Швракић је прије  тачно 100 година у зборници приједорске општине организовао прву ликовну изложбу, тада као апсолвент сликарства тако да је и логично да смо овај догађај обиљежили поставком његових радова - рекао је Радивојац.
 Он је навео да је изложено 21 дјело, од чега је шест акварела и 15 уља на платну, а слике су власништво Музеја Козаре, Умјетничке галерији БиХ из Сарајева и из приватне колекције породице Медић.
- Тодор Швракић и Перо Поповић, први школовани сликари из Приједора, те Мостарац Бранко Радуловић организовали су 1907. године у Сарајеву прву ликовну изложбу у историји босанскохерцеговачког сликарства, а другу је Швракић приредио у Приједору три године послије, истакао је Радивојац.
Изложбу је отворио замјеник начелника општине Приједор Миленко Ђаковић. О сликарском путу Тодора Швракићу говорила је историчар умјетности Видосава Грандић.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац рекао је да је ова поставка, са културно-историјског аспекта, једна од најзначајнијих коју је ова културна установа приредила у посљедњој деценији која ће заинтересовати љубитеље ликовне умјетности у БиХ па и шире.

- Бавила сам се посебно истраживањем првих сликара, и на овој изложби приказано је све што је Тодор Швракић радио, али је показан он као портретиста и с друге стране, као умјетник чији су акварели остали трајно забиљежени у нашој историји умјетности као врхунска остварења - рекла је Грандићева.

Изложба "Тодор Швракић - стотину година послије" дио је манифестације "Културно љето", а у Музеју Козаре биће отворена до 18. јула.

Биографија

Тодор Швракић је рођен 1882. године у породици кровопокривача. Рано је показао занимање за сликарство, а прва знања стиче у Београду у Српској цртачкој и сликарској школи. Штићеник је Паје Јовановића, на чију препоруку добија стипендију "Просвете" и 1904. године, заједно са Поповићем, уписује прашку Ликовну академију у класи професора Влахе Буковца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.